Vesti


PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE


02.07.2020.


Plantaža šipka Petrović
Uzgojem šipurka se bave od 2013 god, kada su zasadili 40 ari sorte Šmit. Godinama usavršavaju plantažno gajenje i kao posledica toga se rodila želja za daljim usavršavanjem i preradom postojeće sirovine. U međuvremenu zasad je proširen sa još 40 ari sorte Inermis. Takođe sa proširenjem kooperacije, sa kooperantima, imaju 11 hektara pod šipkom.
Nakon stečenog znanja u proizvodnji sirovine od 2018 god. počinju sa proizvodnjom gotovih proizvoda i polu proizvoda, džema, pulpe i ulja od koščice šipka kroz Agrose doo. Pored proizvodnje bave se i trgovinom sadnicama kao i konsultacijama oko podizanja zasada.


GINISOVI REKORDI POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE


01.07.2020.


Kada uzgajate voće i povrće, budete veoma ponosni kada u svom vrtu pronađete kapitalne primerke. U svetu postoje brojna takmičenja, gde poljoprivrednici donose najveće primerke kultura koje proizvode. Danas vam donosimo neke od najzanimljivijih rekorda poljoprivredne proizvodnje:

  • Najteža bundeva je teška 1.190, 49 kg , rekord je zabeležen u Nemačkoj 2016. godine
  • Najteži krompir je izmeren u Britaniji 2016. godine i imao je 4,98 kg
  • Najteži kupus na svetu imao je 62,71 kg (Aljaska)
  • Najteži paradajz 4,37 kg zabeležen je u SAD-u 2019. godine
  • Hans-Peter Schiffer iz Nemačke je imao najviši suncokret 9,17 m (2014. godine)
  • Najduža šargarepa 6,2 m je izmerena 2016.godine u Britaniji, dok je najteža uzgojena u SAD-u i težila je neverovatnih 10,17 kg
  • Najtežu jabuku ubrao je Japanac Chisato Iwasaki, ona je bila teška 1,84 kg
  • Najteži brokuli drži rekord još od 1993. godine, zabeležen je na Aljasci i iznosio je 15,87 kg
  • Rekord za najveći karfiol drži Peter Glazebrook iz Britanije od 2014. godine, njegov karfiol je težio 27,48 kg
  • Najveća glavica luka dolazi nam takođe iz Britanije i teška je 8.5 kg
  • Najteža jagoda je imala 250 gr, sa visinom od 8 cm i dužinom od 12 cm upisala se u Ginisovu knjigu 2015.godine. Ubrana je u Japanu
  • I Srbija ima svog poljoprivrednog proizvođača u Ginisovoj knjizi, a to je Goran Lazić koji je svetu pokazao tikvu dugu gotovo 4 m (3,95 m)

*podaci su preuzimani sa sajta: https://www.guinnessworldrecords.com/


PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE


26.06.2020.


Agrogoods Zemljoradnička Zadruga postoji od 2007. godine i osnovana je od 10 vodećih proizvođača sa prostora Zapadne Srbije to jest okoline Ivanjice, sarađuju kao kooperativa sa 200 registrovanih gazdinstava koji su takođe proizvođači voća i žitarica. Već 13 godina zadruga se bavi proizvodnjom, otkupom i prodajom sledećih proizvoda: malina, ječam, pšenica, kukuruz, merkantilni i semenski krompir.

  • Otkup sveže maline je svake godine od 15.Juna do 10.Avgusta koju dalje prodaju kao svežu i zamrznutu u klasi Original
  • U sezoni prispeća ječma, pšenice i kukuruza otkupljuju do 1000 tona za potrebe njihovih proizvođača i drugih kupaca
  • Uspešno gaje planinski krompir koji se odlikuje veoma velikom suvom materijom koja je preduslov za veoma ukusan krompir. Svake godine zasade od 15 do 20 hektara sertifikovanog semenskog krompira klase ELITA (E) i ORIGINAL (A) koje uvoze za njihove potrebe od proizvođača semena iz Holandije kao što su firme AGRICO, HZPC, AGROPLANT, DANESPO, SEMAGRI i ostale.

Zadruga poseduje namensko skladište površine 350 m², koje je prilagođeno najboljim uslovima za skladištenje robe.
Godišnja proizvodnja je oko 700 tona merkantilnog krompira od koga isporuče na domaće tržište oko 500 tona, a ostatak izvoze. Pakovanje krompira, u zavisnosti od zahteva kupaca, se pakuje u mrežaste vreće težine od 8.5 do 11.5kg, zatim 20, 25 i 30 kilograma. Asortiman se sastoji od sledećih sorata: Agria, Desiree, Esmee, Arizona, Bellarosa, Rudolf i Carrera.


PODSTICAJI ZA PODIZANJE NOVIH ZASADA VINOGRADA


22.06.2020.


     Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze (Objavljen u „Službenom glasniku RSˮ, broj 84 od 12. juna 2020. godine)
    Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze.
Podsticaji za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada jesu podsticaji za:

  • 1) fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju
  • 2) izradu vinogradarskog projekta;
  • 3) pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamića za sadnju i sadnju;
  • 4) nabavku sadnica vinove loze;
  • 5) nabavku naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to:
  • 1) fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
  • 2) preduzetnik;
  • 3) pravno lice, i to:

  • (1) privredno društvo,
  • (2) zemljoradnička zadruga,
  • (3) zadužbina,
  • (4) srednja škola,
  • (5) naučnoistraživačka organizacija,
  • (6) manastir i crkva.
Više o ovom pravilniku kao i preuzimanje zahteva za podsticaje možete pogledati na: http://subvencije.rs/biljna-proizvodnja/podsticaji-za-podizanje-novih-zasada-vinograda/


VIŠNJA


17.06.2020.


Ljupka tamnocrvena višnja, potiče iz Severne Indije i Irana, a popularna je od davnih vremena. Nije poznato od kada se gaji u našoj zemlji, ali smatra se da su je na tlo Evrope doneli stari Grci. Mnogi je smatraju super zdravom namirnicom. Prebogata je vitaminom C, A, E i folnom kiselinom. Pomaže u oporavku organizma kod težih fizičkih napora, izuzetna je u jačanju imuniteta, otklanja nesanicu, smanjuje rizik od dijabetesa, a šaka ovih plodova može da zameni jedan od najpopularnijih lekova – aspirin. Reguliše krvni pritisak, otklanja bolove u glavi i mišićima, a pomaže i kod povišene temperature. Miris cveta višnje izuzetno je umirujući pa se često koristi i u kozmetičke svrhe. Zanimljivo je narodno verovanje iz Danske koje kaže da prve plodove treba da pojede žena koja očekuje prvo dete kako bi višnja dobro rodila sledeće godine. Višnja se može uspešno uzgajati na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnom tlu. Stablo višnje počinje da daje plodove u trećoj godini nakon sadnje. Višnja ima veliki privredni značaj za Srbiju.


Bez sredstava za mlade, za sada


20.05.2020.


Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je izdao sledeće obaveštenje:
Na osnovu Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu za 2020. godinu („Sl.list APB“ broj 54/19, 12/20-rebalans, 19/20-rebalans, 22/20-rebalans i 25/20-rebalans) kojom su sredstava pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprirvedu i šumarstvo umanjena, usled pandemije COVID 19, privremeno se zastaje sa postupkom odlučivanja i dodele sredstava po raspisanom Konkursu za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini.

Izvor: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/


podsticaj za kupovinu novih traktora


18.05.2020.


Ministarstvo poljoprivrede istaklo je pravilnik o podsticajima za kupovinu novih traktora.
Ovim pravilnikom su propisani uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje za kupovinu novog traktora, obrasci zahteva kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku.
Podsticaj se ostvaruje na osnovu prihvatljivih troškova investicije za nabavku novog traktora snage motora do 60 kilovata (kW), sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji, a koji je proizveden u Republici Srbiji ili čiji model dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji pre dana objavljivanja javnog poziva za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaj mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu.
Investicija u nabavku novog traktora treba da je u potpunosti realizovana u periodu od 1. januara tekuće kalendarske godine za koju se podnosi zahtev, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Podnosilac zahteva treba da ima u Registru poljoprivrednih gazdinstava upisane površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura:

  • do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;
  • do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;
  • 2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino;
  • do 3 ha povrća (na otvorenom polju);
  • od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);
  • do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;
  • do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

U zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje proizvodnje ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu.
Iznos podsticaja
U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju podsticaji se utvrđuju u u iznosu od 50 % od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.
Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje u skladu sa ovim Javnim pozivom podnosi se u roku od 6. januara do 30. juna 2020. godine.
Detaljnije o ovoj temi možete pročitati na: http://subvencije.rs/


Njegovo Veličanstvo – Tartuf


06.04.2020.


Gljiva, koja živi i razvija se u simbiozi sa drvećem, njegovo Veličanstvo - Tartuf.
Pripisuju mu se mnoga lekovita svojstva, poboljšava sposobnost učenja, koncentracije, a vekovima se verovalo u njegove afrodizijačke moći koje su navodno i naučno dokazane.
Ipak ono što je najprimamljivije kod tartufa jeste to što ga nije tako lako naći a cene otkupa pojedinih primeraka ovih gljiva dosežu astronomske cifre. Zemlje koje su nadaleko poznate kao nalazišta tartufa su Italija, Francuska, Hrvatska (naročito Istra).
Zemlja koja retko bere tartufe, a ima ih u izobilju, čak 70 vrsta, je Srbija. Delatnost sakupljanja tartufa u našoj zemlji nije razvijena i dok susedna Hrvatska od toga pravi turističku atrakciju kod nas se većina ove delatnosti obavlja u tajnosti, a otkup se vrši na crnom tržištu. Oni koji su vrsni poznavaoci tartufa kažu da kupovina na tržištu zapadnih zemalja ide ovako: tartuf se prvo pomiriše, izmeri mu se težina, pogleda oblik i proceni oštećenje pa se na kraju određuje cena. Da bi ste pronašli tartuf potrebni su vam psi tragači ili svinje koje se još koriste u ovu namenu. U Srbiji belih i crnih tartufa najviše ima oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut, zatim u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama. Sezona branja crnog tartufa počinje u maju a završava se u septembru, kada starta sezona lova na beli skuplji tartuf.


COVID 19 - INFO SERVIS ZA PRIVREDU


16.03.2020.


Povodom aktuelne situacije izazvane korona virusom (COVID 19), Privredna komora Srbije, pokrenula je novi, specijalizovani info servis putem kojeg privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima vezanim za poslovanje u zemlji i inostranstvu,uticaju na pojedine sektore, kao i o najnovijim dešavanjima, zvaničnim preporukama i merama.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež pozvao je privrednike da se obrate komori i dobiju informacije i preporuke kako da zaštite svoj posao i prilagode uslovima poslovanja i aktuelnim merama.
Stručne službe Privredne komore Srbije u stalnom su kontaktu sa predstavnicima Vlade Srbije, resornih ministarstava, nadležnih institucija, kao i međunarodnih poslovnih asocijacija i organizacija, preko mreže privrednih komora, kako bi pomogli privrednicima da prevaziđu izazove i smanje negativni uticaj korona virusa na poslovne rezultate i bilateralne ekonomske relacije sa stranim partnerima.
Privrednici mogu poslati pitanja mejlom na: covid19@pks.rs.
Za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.
Izvor: https://www.pkv.rs/2020/03/12/privredna-komora-srbije-pokrenula-covid-19-info-servis-za-privredu/


IZMENE PRAVILNIKA O PODSTICAJIMA U ORGANSKOJ BILJNOJ PROIZODNJI


13.03.2020.


Objavljen u „Službenom glasniku RSˮ, broj 31/18 od 27. aprila 2018. godine (izmene objavljene u „Službenom glasniku RSˮ, broj 23 od 29. marta 2019. godine i 20/20 od 4. marta 2020. godine).
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.
Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju ostvaruju se za biljnu proizvodnju i utvrđuju u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 400% od iznosa za podsticaje koji se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju.
Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
Zahtev za podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji, podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 03. maja do 30. juna tekuće godine.
Ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari je 520.000 dinara.
Kompletne informacije o ovom pravilniku pročitajte na sledećem linku: http://subvencije.rs/vesti/pravilnik-o-podsticajima-u-organskoj-biljnoj-proizvodnji/


„CRVENO ZLATO“ SRBIJE


09.03.2020.


Malina ili kako je popularno zovu “Crveno zlato”. Veruje se da je malina poreklom iz Južne Azije. Malina ima mnoga lekovita svojstva i veoma se preporučuje njeno konzumiranje u svakodnevnom životu savremenog čoveka.
Srpsko crveno zlato je omogućilo Srbiji da se nađe na samom vrhu svetske liste proizvođača i izvoznika, sa prinosom od oko 140.000 tona. Većina malina se izvozi u smrznutom stanju. Ono što se često navodi kao jedna od najvećih prednosti proizvodnje malina jeste ta da se veoma brzo može vratiti uložen novac. Da li je to tako uvek? Poslednjih par godina proizvođači nisu bili zadovoljni otkupnom cenom maline. Neki od njih su krenuli u proizvodnju Žute maline tj. sorte "Yellow King" čija je cena u otkup bila znatno veća od crvene, a troškovi proizvodnje manji. Prema nekim najavama cena otkupa u 2020. godini bi trebala biti povoljnija po proizvođače malina u Srbiji, jer je cena u Čileu, jednom od najvećih konkurenata srpskih malinara rekordno velika u poslednjih 10 godina.
Ova biljka se bere ručno. Berba počinje krajem juna i završava se u julu. Prilikom razgovora sa proizvođačima saznali smo da im je veliki problem pronalaženje sezonskih radnika za berbu malina. Osluškujući problem proizvođača, programeri naše platforme vredno rade na pravljenju berze sezonskih poslova koja će se uskoro otvoriti na našem sajtu.


Batat - dobar za sve


02.03.2020.


    Batat je sve popularnije povrće na srpskim trpezama u poslednje vreme, tako i proizvodnja batata postaje sve popularnija. Poljoprivrednici kazu da je trenutna situacija što se tiče otkupa batata da na svaki uložen dinar dobiju dva.
Batat ili slatki krompir kako ga popularno zovu nema puno sličnosti sa tradicionalnim krompirom kakav se gaji kod nas. U korenu gde se nakupljaju rezervne materije, visoka je koncentracija različitih prostih i složenih šećera i po tome se ne razlikuje značajno od običnog krompira. S druge strane, velika prednost slatkog krompira je bogatstvo karotenima, pri čemu je utvrđena veća koncentracija u žutim i narandžastim genotipovima. Razlika je i u proizvodnji, običan krompir se proizvodi iz krtola, a batat iz sadnica.
Ova namirnica u ishrani mnogo se vise preporucuje dijabetičarima od običnog krompira. Prebogat je mineralima (K, Ca, Mg, Fe) i vitamina (A, B, C, E) kao i važnim antioksidansima. A najveća vrednost batata po zdravlje je velika količina beta karotena.
Iako je tropska biljka uspešno se proizvodi u Srbiji. Idealno je ako imamo 4 meseca bez temperatura u minisu, pa se savetuje da se sa sadnjom batata krene u maju mesecu. Iako odlicno podnosi visoke temperature potrebno mu je obezbediti određenu količinu vlage i zalevanja naročito u letnjim mesecima. Branje ove kulture i njen oktup počinju u Septembru i traje do kraja Oktobra ali se mora završiti pre prvih mrazeva.
Postoji preko 50 vrsta batata a najpopularniji su narandžasti, ljubičasti i beli. U otkupu najtraženiji je narandžasti jer je i potražnja u marketima za narandžastim primerkom ove biljke najveća.
Zanimljivo je to da se u Srbiji druga klasa ovog povrća nigde ne otkupljuje a mogućnosti za njegovu preradu su višestruke.


BESPOVRATNA SREDSTAVA
ZA KUPOVINU OPREME I SISTEMA ZA PRECIZNU POLjOPRIVREDU
I OPREME ZA PRERAĐIVAČKE KAPACITETE


25.02.2020.


Pokrajnski sekreterijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu i opreme za prerađivačke kapacitete.
Cilj konkursa je unapređenje proizvodnih procesa, kao i podizanje nivoa efikasnosti i konkurentnosti zemljoradničkih ili poljoprivrednih zadruga.
Predmet konkursa je kupovina opreme i sistema za preciznu poljoprivredu i opreme za prerađivačke kapacitete neophodne za realizaciju investicionog projekta, čija neto nabavna vrednost ne može biti niža od 2.000.000,00 dinara bez uračunatog PDV-a, zavisnih troškova nabavke, troškova montaže, puštanja u rad, troškova obuke za korišćenje, troškova carinjenja i drugih zavisnih troškova.
Oprema i sistemi za preciznu poljoprivredu jesu sredstva za proizvodnju, obradu i preradu koja moraju biti nova, a koja podrazumevaju korišćenje savremenih tehnologija u preciznoj poljoprivredi, i to:

  • 1. Sistemi i oprema za preciznu sadnju, setvu i žetvu
  • 2. Digitalni sistemi za navodnjavanje
  • 3. Robotizovani sistemi za ishranu i mužu koji se koriste na stočarskim farmama
  • 4. Oprema za pripremu proizvoda za tržište

Oprema za prerađivačke kapacitete podrazumeva novu opremu za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Korisniku mogu biti dodeljena bespovratna sredstva u visini od 1.000.000,00 dinara do 5.000.000,00 dinara, pri čemu maksimalan iznos ne može biti veći od 50% neto vrednosti opreme.
Konkurs je otvoren od dana objave do 16.03.2020. godine.
Više o ovom konkursu možete pročitati na sledećem linku:
http://subvencije.rs/vesti/bespovratna-sredstva-za-zadruge-u-ap-vojvodini/


KREDITI ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA VOĆA I VINOGRADA


20.02.2020.


Na osnovu člana 6. i 15. Statuta Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i programa rada Fonda za 2020. godinu, Savet Fonda raspisuje Konkurs za dodelu kredita za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda u 2020. godini
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Krediti će se realizovati isključivo na teritoriji AP Vojvodine.
Krediti će biti odobravani za nabavka sadnica loznih kalemova, kao i nabavku sadnica jabučastog, koštičavog, jezgrastog i jagodastog voća sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

  • Maksimalan iznos kredita 40.000 evra,
  • Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra,
  • grejs period u trajanju od 36 meseci, za vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
  • rok otplate kredita 36 meseci,
  • otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 7 rata).

Krediti će se odobravati u skladu i na osnovu PRAVILNIKA O RASPODELI SREDSTAVA SA UTVRĐENIM KRITERIJUMIMA ZA DODELU KREDITA PO RASPISANIM KONKURSIMA U 2020. godini;
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, kao i na sajtu: www. fondpolj. vojvodina. gov.rs.
Konkurs je otvoren od 8. februara 2020. godine do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju.
Vise detalja o ovom konkursu možete pogledati na: http://www.fondpolj.vojvodina.gov.rs/konkursi-cyr.html


BESPOVRATNA SREDSTVA ZA OPREMANJE HLADNJAČA I OSTALE OPREME


12.02.2020.


Cilj i predmet ovog konkursa jesu podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava, na osnovu dodele bespovratnih sredstava za opremanje hladnjača manjeg kapaciteta za sakupljanje i skladištenje voća i povrća i pripremu voća i povrća za tržište.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za investicije u Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće, i to:

  • 1. Nabavka boks paleta za transport i skladištenje proizvoda;
  • 2. Nabavka opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda;
  • 3. Nabavka opreme-linija za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda;
  • 4. Nabavka opreme-linija za pakovanje i obeležavanje proizvoda;
  • 5. Nabavka opreme za orezivanje, drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta;
  • 6. Mašine za ubiranje odnosno skidanje useva;
U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće i Sektoru ostali usevi:
  • 7. Nabavka ostale opreme (GPS navigacija i dr.);
  • 8. Solarni panel sistemi sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i koja se nalaze u aktivnom statusu, i to:
  • 1. fizičko lice:
    – nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva;
    – preduzetnik nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
  • 2. pravno lice:
    – privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva,
    – zemljoradnička zadruga i složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.
Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zakljucno sa 06.03.2020
Više detalja o ovom konkursu mozete pročitati na: http://subvencije.rs/vesti/bespovratna-sredstva-za-opremanje-hladnjaca-u-apv-u-2018-godini/


SREDSTVA ZA ZAŠTITU OD VREMENSKIH NEPOGODA


06.02.2020.


Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u 2020. godini. U saopštenju se navodi da je cilj konkursa povećanje površina zasada voća pod sistemom protivgradne zaštite kao i povećanje površina pod novim zasadima voća i vinove loze u Autonomnoj pokrajini Vojvodini u 2020. godini. U pitanju je dodela bespovratnih sredstava koja se moraju upotrebiti za sufinansiranje nabavke elemenata sistema za zaštitu od elementarnih nepogoda, kao i nabavke elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka,vinove loze i hmelja.
Za realizaciju Konkursa predviđena su sredstva u ukupanom iznosu do 120.000.000,00 dinara. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može preći 7.300.000,00 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 155.000,00 dinara, odnosno u razmatranje će biti uzete prijave čija je vrednost investicije jednaka ili veća od 259.000,00 dinara bez PDV-a.
Konkurs traje zaključno sa 21.02.2020
Vise informacija moze saznati na: Link


Bili smo na sajmu- Agro Belgrade 2020!


04.02.2020.


Bili smo na prvom međunarodnom Sajmu voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva u Srbiji- Agro Belgrade 2020! Sajam je održan u periodu od 30.01. do 01.02.2020 godine na Beogradskom sajmu. Otkupljivač.rs je imao svoj štand u okviru štanda kompanije Delta agrar, kao nagradu za pobedu u Delta biznis inkubatoru za 2019 godine, što bi se reklo u centru centra.
Zbog dobre pozicije štanda, a i lepih promotera, uspostavili smo komunikaciju za voćarima i povrtarima iz cele Srbije, što nam je naričito drago.
Naši utisci su da je bilo fenomenalno, a u prilog tome govore u brojke: novih 100 korisnika Platforme! Vidimo se na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koji će se održati od 16.05 do 22.05. 2020 godine.
Vaš Otkupljivač tim


Sredstva za mlade u ruralnim područjima


29.01.2020.


Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo objavio je Konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini.
U saopštenju se navodi da je cilj ovog konkursa demografska obnova ruralnih područja AP Vojvodine radi podsticanja ostanka mladih u ruralnim područjima odnosno njihovog povratka iz gradova.
Predmet konkursa je podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, njihovom razvoju i unapređivanju kroz podsticanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podsticanje prerade na gazdinstvu kao i podsticanje osnivanja malih pivara.
Konkursom je predviđeno da se na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini dodela sredstva od ukupno 270.000.000,00 dinara. U pitanju su bespovratna sredstva i utvrđuju se u iznosu do 90% od ukupno prihvatljivih troškova investicije.
Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 1.500.000,00 dinara.
Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 500.000,00 dinara.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za:
1) Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava
2) Podrška preradi na gazdinstvu
3) Podrška malim pivarama.
Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu i za jednu vrstu proizvodnje.


Bespovratna sredstva za navodnjavanje APV


23.01.2020.


Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo objavio je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini. Kako se navodi u saopštenju cilj konkursa je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u Autonomnoj pokrajni Vojvodini, kao i zaštita zemljišta kroz sprečavanje razvoja korova uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka. U pitanju je dodela bespovratnih sredstava za sufininasiranje postavljanja cevovoda i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje: opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom, subirigacija, materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, malč folije i drugo. Za realizaciju Konkursa u 2020. godini predviđen je ukupan iznos do 340.000.000,00 dinara. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi zavisi od podnosioca prijave, a kreće se između 7.000.000,00 I 7.700.000,00 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 21.000,00 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000,00 dinara ili veća od tog iznosa. Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu za jednu vrstu proizvodnje.


BERBA, PAKOVANJE, TRANSPORT I ČUVANJE BOROVNICE


13.11.2019.


Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Obratite pažnju na manipulaciju plodovima nakon berbe kao i na temperaturu vazduha. Berba plodova borovnice obično se obavlja u periodu od šest do osam nedelja, s obzirom na to da postoje rane, srednjerane...


SRPSKOJ ŠLJIVI SUĐENE KACA I VESELA MAŠINA - CENA KRAJNJE NERENTABILNA


11.11.2019.


Na području raškog i moravičkog okruga posle jabuke šljiva je najrasprostranija vrsta voća. Zbog velike potražnje na ruskom tržištu do pre par godina, pre svega čačanskih sorti, u skorije vreme zasađeno je novih 200 hektara čačanske lepotice...


BELGRADE FOOD SHOW 2019


04.11.2019.


Kao izuzetan spoj prirodnog bogatstva i kulturnih osobenosti naše zemlje, hrana je jedan od najatraktivnijih proizvoda koje Srbija ima da ponudi svetu. Upravo iz tog razloga, srpska prestonica će biti po drugi put domaćin međunarodnom sajmu i konferenciji visokokvalitetne hrane za...


IZVOZ JUNEĆEG MESA IZ SRBIJE U TURSKU PROŠLE GODINE VREDEO 19,2 MILIONA EVRA


01.11.2019.


Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji...

Svi otkupljivaci na jednom mestu

Besplatna prijava