Agro blog

PODSTICAJI ZA PRIVREDU

16.08.2022.

Otvoreni pozivi – prijavi se na vreme!
PRIVREDNA komora Srbije pozvala je privrednike da konkurišu za sredstva i podršku kod nadležnih institucija i učestvuju u aktuelnim pozivima i programima. Prenosimo nekoliko najvažnijih:

POLjOPRIVREDA

• Premija za mleko -Rok za prijavu za treći kvartal, od 1. do 15. oktobra.
• Podsticaji za kvalitetna priplodna grla do 31. jula tekuće godine.
• Podsticaji za krave dojilje do 31. jula za grla uključena u proizvodnju od 1. jula prethodne do 30. juna tekuće godine.
• Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe do 31. decembra.
• Regres za troškove skladištenja do 30. novembra.

MERE RURALNOG RAZVOJA (investicije u fizičku imovinu)

• Za podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka i hmelja do 31. jula.
• Za nabavku kvalitetnih priplodnih grla za unapređenje primarne stočarske poljoprivredne proizvodnje do 15. oktobra.
• Za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne proizvodnje do 15. oktobra.
• Za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta kroz podršku unapređenja kvaliteta vina i rakije do 30. septembra tekuće godine.
• Podsticaji za premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja do 15. novembra.
• Podsticaji za sprovođenje aktivnosti u cilju podizanja konkurentnosti kroz sertifikaciju sistema kvaliteta hrane, organskih proizvoda i proizvoda sa oznakom geografskog porekla do 31. oktobra.
• Podsticaji za organsku stočarsku proizvodnju-po košnici pčela do 15. oktobra.
• Podsticaji za očuvanje biljnih genetičkih resursa do 31. oktobra.
• Podsticaji za promotivne aktivnosti u poljoprivredi i ruralnom razvoju do 31. oktobra.
• Za podizanje matičnih zasada do 15. oktobra.
• Za proizvedene sadnice voćaka, vinove loze i hmelja do 15. oktobra.
• Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte, otvoren JP do utroška sredstava, najkasnije do 31. decembra 2022.
• Investicioni krediti, po prijavi tokom cele godine.
• Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju, otvoren JP do utroška sredstava, najkasnije do 31. decembra 2022.
• Krediti za trajna obrtna sredstva, po prijavi tokom cele godine.
• Subvencije za audio-vizuelno delo, otvoren JP do utroška sredstava.
• Subvencije za zapošljavanje, otvoren JP do utroška sredstava, a najkasnije do 30. novembra 2022.
• Program pripravnika sa srednjim i visokim obrazovanjem, Program sticanja praktičnih znanja, Program stručne prakse, Finansiranje mere obuke na zahtev poslodavca - najkasnije do 30. novembra.
• Subvencija zarade za osobe sa invaliditetom bez radnog iskustva, Subvencija za podršku osobama sa invaliditetom, otvoreni JP do utroška sredstava, a najkasnije do 31. decembra 2022.
• Program transfera tehnologije, po prijavi tokom cele godine
• Podsticajna sredstva za otpadnu električnu i elektronsku opremu, po prijavi tokom cele godine.
• Subvencije za kupovinu vozila, otvoren JP do utroška sredstava, a najkasnije do 31. oktobra 2022.

INDUSTRIJA - Razvojna agencija Srbije

• Subvencije za investicije po Zakonu o ulaganjima, po prijavi tokom cele godine.

Više o detaljima podsticaja možete pročitati na : http://pks.rs/

KREDITI ZA KUPOVINU ZEMLJIŠTA

17.05.2022.

Konkurs za dodelu kredita za kupovinu poljoprivrenog zemljišta do 5 hektara u 2022. godini
Osnovni cilj odobravanja kredita Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede (u daljem tesktu: Fond) je obezbeđenje finansijskih sredstava za kupovinu poljoprivrednog zemljišta u cilju ukrupnjavanja poseda registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju stvaranja uslova za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i podizanje nivoa efikasnosti i stepena konkurentnosti individualnih poljoprivrednih gazdinstava.
Pod poljoprivrednim zemljištem u smislu ovog Konkursa podrazumeva se zemljište:

• za koje je u A Listu nepokretnosti određen način korišćenja: njive, voćnjaci, vinogradi, livade ili pašnjaci i
• za koje je u A Listu nepokretnosti određena vrsta zemljišta: poljoprivredno zemljište.

Pravo učešća na konkursu imaju fizička lica-registrovana poljoprivredna gazdinstva sa teritorije AP Vojvodine u aktivnom statusu, sa prebivalištem u jedinicama lokalne samouprave sa teritorije AP Vojvodine i navršenih manje od 60 godina života.
Investicija koja je predmet finansiranja se mora realizovati na teritoriji AP Vojvodine.
Kupovina poljoprivrednog zemljišta do 5 hektara u cilju ukrupnjavanja poseda registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:

• sopstveno učešće: najmanje 20% vrednosti poljoprivrednog zemljišta koje je predmet kupovine,
  maksimalan iznos kredita 40.000 evra,
  minimalni iznos kredita 5.000 evra,
  grejs period traje 12 meseci, za vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
• rok otplate 60 meseci,
• otplata kredita se vrši u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 11 rata),
• naknada za korišćenje usluga Kreditnog biroa iznosi 246,00 dinara,

Uplate naknada se vrše na račun Fonda broj: 200-3115731301038-76; sa pozivom na broj: 2022 – broj RPG uplatioca.
Obezbeđenje kredita:

• 1.četiri lične menice korisnika kredita s meničnim ovlašćenjem, i
• 2.garancija poslovne banke ili hipoteka prvog reda na poljoprivrednom zemljištu, čiji je minimalni odnos procenjene tržišne vrednosti i traženog kredita 150%, sa obavezom upisa hipoteke na svim suvlasničkim udelima kada postoji više vlasnika nepokretnosti.

Može se dati hipoteka prvog reda na stambenoj ili poslovnoj uknjiženoj nepokretnosti koja predstavlja samostalni objekat ili poseban deo uknjiženog objekta u skladu sa procedurama Fonda, čiji je minimalni odnos procenjene tržišne vrednosti i traženog kredita 200%, sa obavezom upisa na svim suvlasničkim udelima kada postoji više vlasnika nepokretnosti. Kredit će biti realizovan tako što će Fond uplatiti iznos odobrenog kredita dobavljaču, pčelinjih rojeva, košnica i opreme koju bude odabrao učesnik konkursa. Krediti će se odobravati po pristiglim prijavama sve do utroška sredstava planiranih konkursom.
Više o detaljima pravilnika možete pročitati na: http://subvencije.rs/

POČELO JE PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA SUBVENCIJE PO KOŠNICI PČELA

20.04.2022.

Pravilnik o izmeni pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu po košnici pčela
Pravo na podsticaje ima:

• Pravno lice,
• Preduzetnik i
• Fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.

Minimalan broj košnica iznosi najmanje 20, a najviše 1000 košnica pčela.
Termin za podnošenje zahteva za podsticaje po košnici pčela je od 15. aprila do 31. maja.
Bespovratna sredstva iznose 800 dinara po košnici.
Potrebno je podneti samo zahtev.
Sedište Uprave za agrarna plaćanja je na adresi Bulevar Kralja Aleksandra br. 84,11050 Beograd na koju se i šalju zahtevi za podsticaje.
Brojevi telefona Uprave za agrarna plaćanja u Beogradu su 011/30 20 100 i 011/3020 101.
Više o detaljima pravilnika možete pročitati na: http://subvencije.rs/

Pravilnik o podsticajima za tov junadi, svinja, jagnjadi i jaradi

04.03.2022.

Ovim pravilnikom bliže se propisuje uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi, kao i obrasci zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.
Podnosilac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje u stočarstvu za tov svinja, ostvaruje pravo na podsticaj za najviše 5.000 grla tovnih svinja.
Pravo na podsticaje imaju:

• Pravno lice,
• Preduzetnik i
• Fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva

Podsticji se ostvaruju na osnovu zahteva koji se podnosi Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja.
Zahtev za podsticaje podnosi se posebno za svaku vrstu tovnih grla, s tim da se za istu vrstu tovnih grla podnosi najviše do tri zahteva.
U stočarstvu za tov junadi za najmanje tri grla tovne junadi po podnetom zahtevu.
Podsticaji za tov stoke mogu da se ostvare ako se podnese zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za svaku godinu od 1. februara do 31. jula tekuće kalendarske godine i ako su grla predata klanici ili izvezena u periodu od 1. jula prethodne kalendarske godine do 30. juna tekuće godine.
Podsticaji po grlu iznose:

• Junad – 15.000 din.
• Svinje – 1.000 din.
• Jagnjad – 2.000 din.
• Jarad – 2.000 din.

Uz zahtev za podsticaje u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za grla predata klanici podnosi se prijemnica za otkupljena grla overena od strane klanice i nadležnog veterinarskog inspektora.
Uz zahtev za podsticaje za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i tov jaradi za izvezena grla ili grla upućena na teritoriju AP Kosovo i Metohija, podnosi se:

• otkupni list ili priznanica na ime podnosioca zahteva izdata od strane lica koje je registrovano za otkup i izvoz, odnosno prevoz na teritoriju AP Kosovo i Metohija i koje je izvršilo izvoz tovnih grla
• kopija međunarodne veterinarske potvrde (sertifikata)
• za grla upućena na teritoriju AP Kosovo i Metohija – Dodatak veterinarsko-sanitarnom uverenju, potvrda o zdravstvenom stanju pošiljaka životinja za transport (obrazac KM-2) izdate, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo i spisak grla koja su izvezena odnosno upućena na teritoriju AP Kosovo i Metohija sa podacima o identifikacionom broju grla, overeni od strane veterinarskog inspektora, kao i kopija Jedinstvene carinske isprave, izdate u skladu sa zakonom kojim se uređuje carinski postupak, koja nije potrebna za grla upućene na teritoriju AP Kosovo i Metohija.

Za tovna grla u vlasništvu podnosioca zahteva koja su držana na gazdinstvu drugog držaoca (kooperanta), uz zahtev, podnosi se i ugovor između vlasnika životinje i držaoca životinja, koji naročito sadrži podatke o broju gazdinstva na kojem se životinja nalazi, ime i prezime držaoca životinje odnosno vlasnika gazdinstva, ime i prezime vlasnika životinje sa brojevima njihovih poljoprivrednih gazdinstava, kao i podatke o broju životinja sa brojevima njihovih ušnih markica, kako bi se mogla izvršiti provera u Centralnoj bazi podataka o obeleženim životinjama.
Izvor: http://subvencije.rs/

SUBVENCIONISANI KREDITI MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE U SARADNJI SA KOMERCIJALNIM BANKAMA

05.11.2021.

Subvencionisani krediti Ministarstva poljoprivrede, namenjeni su poljoprivrednicima u saradnji sa poslovnim bankama koje odobravaju kredite dok Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate na te kredite.
Kreditna podrška je vrsta podsticaja kojom se poljoprivrednim gazdinstvima omogućava olakšani pristup korišćenju kredita, i to za:

• razvoj stočarstva koji obuhvata nabavku životinja i premiju osiguranja životinja propisanu ovim pravilnikom
• razvoj ratarstva, voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i cvećarstva
• investiciona ulaganja u poljoprivrednu mehanizaciju i opremu
• nabavku hrane za životinje
• investiciona ulaganja u određene vrste mehanizacije i opreme koja se koristi u biljnoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Krediti se odobravaju i isplaćuju u dinarima – bez valutne klauzule. Fiksna kamatna stopa iznosi 3% na godišnjem nivou, odnosno 1% za fizičko lice sa prebivalištem koje je na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, odnosno koje je navršilo najviše 40 godina života u tekućoj godini, odnosno koje je ženskog pola.
Pravo na kreditnu podršku imaju fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, preduzetnici i pravna lica (zemljoradničke zadruge sa najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, mikro i mala pravna lica).
Fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i preduzetnik može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 6.000.000 dinara.
Pravno lice može da ostvari pravo na kreditnu podršku pod uslovom da je ukupan iznos kredita do 18.000.000 dinara.Pravilnikom o uslovima i načinu ostvarivanja prava na kreditnu podršku poljoprivrednicima definisano je da se kreditna podrška ostvaruje podnošenjem pismenog zahteva banci uz dostavljanje prateće dokumentacije.
Ministarstvo je potpisalo ugovor o subvencionisanim kreditima sa sledećim bankama:

Credit Agrikole Srbija

NLB

Pro Credit

OTP Vojvođanska

Komercijalnom

Poštanskom štedionicom

AIK

Intesa

Halkbank

Sberbank i

Uni Credit bankom.

Rok za podnošenje zahteva po poslednjoj izmeni pravilnika je 15.11. tekuće godine godine.
Izvor: http://subvencije.rs/

PRAVILNIK O PODSTICAJIMA ZA UNAPREDJEJE EKONOMSKIH AKTIVNOSTI NA SELU KROZ PODRŠKU NEPOLJOPRIVREDNIM AKTIVNOSTIMA

08.10.2021.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima, uslovi, način i obrazac prijave za ostvarivanje prava na podsticaje, kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku.
Podsticaji za unapređenje ekonomskih aktivnosti na selu kroz podršku nepoljoprivrednim aktivnostima obuhvataju investicije u sledećim sektorima:

• sektoru ruralnog turizma;
• sektoru lovnog turizma;
• sektoru starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti.

Pravo na korišćenje podsticaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju i ovim pravilnikom imaju:

• 1) fizičko lice – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,
• 2) preduzetnik,
• 3) pravno lice:
  – privredno društvo (mikro i malo pravno lice)
  – zemljoradnička zadruga.
• 4) udruženje
Podsticaji se ostvaruju na osnovu konkursa koji za svaku kalendarsku godinu raspisuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja. Konkurs sadrži konkursnu prijavu, uslove za ostvarivanje prava na podsticaje, dokumentaciju koju je potrebno podneti, kriterijume za rangiranje, rok za podnošenje konkursne prijave, kao i druge potrebne informacije.
Rok za podnošenje zahteva u 2021. godini se određuje Javnim pozivom.
Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 50% od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65% od ove vrednosti ukoliko je investicija realizovana u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru ruralnog turizma je 2.350.000 dinara. Maksimalni iznos podsticaja po korisniku za investicije u sektoru starih i umetničkih zanata, odnosno domaće radinosti je 500.000 dinara.
Izvor: http://subvencije.rs/

JAVNI POZIV ZA INVESTICIJE U FIZIČKU IMOVINU POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

20.07.2021.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede -Uprava za agrarna plaćanja raspisuje šesti Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (u daljem tekstu: Javni poziv).
Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi

• sa izgradnjom,
• nabavkom nove opreme, mašina i mehanizacije, uključujući
• podizanje zasada voća, povrća i grožđa,

osim investicija u nabavku novih traktora, dati u Prilogu 1 -Lista prihvatljivih investicija i troškova za Šesti javni poziv za Meru 1, koji je odštampan uz ovaj Javni poziv i čini njegov sastavni deo.
Predmet Javnog poziva su i investicije u nabavku nove mehanizacije čija emisija izduvnih gasova ne prelazi normative i standarde date u Prilogu 2 – Lista standarda emisije izduvnih gasova, koji je odštampan uz ovaj Javni poziv i čini njegov sastavni deo.
Zahtev iz ovog Javnog poziva podnosi se u roku od 21. juna 2021. godine do 10. septembra 2021. godine.
Po ovom Javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 6.460.900.000,00 dinara
Izvor: https://podsticaji.rs/

PODSTICAJI ZA PROIZVODNJU PIVA

26.05.2021.

Cilj ovog konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija nabavku opreme za proizvodnju piva na teritoriji AP Vojvodine u 2021. godini jeste ulaganje u novu opremu, radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva.
Predmet Konkursa jeste dodela bespovratnih sredstava u novu opremu za proizvodnju piva.
Za realizaciju Konkursa za sufinansiranje investicija nabavku opreme za proizvodnju piva na teritoriji AP Vojvodine u 2021. godini predviđeno je ukupno 10.000.000,00 dinara.
Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50% od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.
Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi,ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60% od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.
Prilikom obračuna, uzima se vrednost prihvatljivih troškova investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000,00 dinara, odnosno 2.200.000,00 dinara za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.
Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000,00 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000,00 dinara ili veća od tog iznosa.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i koja se nalaze u aktivnom statusu,i to:

• 1. Preduzetnik – nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
• 2. Pravno lice – registrovano poljoprivredno gazdinstvo

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 11.06.2021. godine.
Izvor: http://subvencije.rs/

SUBVENCIJE DO 70% ZA PRERADU MLEKA I MESA

06.04.2021.

Cilj konkursa je poboljšanje kvaliteta mleka i mesa, povećanje stočnog fonda, uposlenost članova domaćinstava koja se bave stočarskom proizvodnjom, proširenje asortimana novim proizvodima, brendiranje proizvoda i povećanje životnog standarda na selu.
Predmet konkursa je sufinansiranje potrebne nove opreme u oblasti proizvodnje i prerade mesa i mleka.
Za realizaciju konkursa predviđen je ukupan iznos do 15.000.000,00 dinara.
Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60 % od prihvatljivih troškova investicije.
Za podnosioce prijava: žene preduzetnice i žene osnivačice pravnog lica, preduzetnike i pravna lica čija je investicija na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, osnivač pravnog lica mlađi od 40 godina, bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 70 % od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.
Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može preći 2.000.000,00 dinara, odnosno 2.200.000,00 dinara za podnosioce prijava: žene preduzetnike i pravna lica, preduzetnike i pravna lica čija je investicija na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina.
Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 200.000,00 dinara, odnosno u razmatranje će biti uzete prijave čija je vrednost investicije jednaka ili veća od 400.000,00 dinara.
Sufinansiraće se sledeće investicije:
Sektor mleko:

• 1.Nabavka opreme za uzorkovanje, prijem, preradu, punjenje i pakovanje mleka i proizvoda od mleka
• 2.Nabavka opreme za čišćenje, pranje, dezinfekciju (sterilizaciju) objekta, opreme, alata,uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije
• 3.Nabavka laboratorijske opreme(bez staklenog pribora) za internu upotrebu kao deo prerađivačkog pogona

Sektor Meso:

• 1.Nabavka opreme za omamljivanje, klanje i obradu trupova
• 2.Nabavka opreme za sakupljanje, prijem, čuvanje/skladištenje (hlađenje), uklanjanje i preradu sporednih proizvoda životinjskog porekla koji nisu za ishranu ljudi
• 3.Nabavka opreme i uređaja za rasecanje, obradu, preradu, pakovanje i označavanje mesa i usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa, mašinski separisanog mesa i proizvoda od mesa
• 4.Nabavka opreme i uređaji za hlađenje, pasterizaciju i sterilizaciju mesa i proizvoda od mesa
• 5.Nabavka laboratorijske opreme(bez staklenog pribora) za internu upotrebu kao deo prerađivačkog pogona
• 6.Nabavka opreme za čišćenje, pranje, dezinfekciju (sterilizaciju) objekta, opreme, alata,uređaja i mašina, uključujući i opremu za garderobe i sanitarne prostorije

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu i za jednu vrstu proizvodnje (prerada mesa ili prerada mleka).
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to:

• 1.preduzetnik nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
• 2.pravno lice: – privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.
• 3.zemljoradnička zadruga i složena zadruga nosilac RPG.

Specifični uslovi za učešće na konkursu:

Za preradu mleka:
poljoprivredna gazdinstva koja nedeljno prerade maksimalno 5.000 litara sirovog mleka, odnosno godišnje maksimalno 250.000,00 litara poljoprivredna gazdinstva moraju imati ODOBREN OBJEKAT u skladu sa Pravilnikom o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla“ („Službeni glasnik RS“, broj 111/17).

Za preradu mesa:
poljoprivredna gazdinstva koja nedeljno prerade maksimum 2000 kilograma, odnosno godišnje maksimalno 100.000 kilograma proizvoda od mesa poljoprivredna gazdinstva moraju imati ODOBREN OBJEKAT u skladu sa Pravilnikom o malim količinama primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, području za obavljanje tih delatnosti kao i odstupanja koja se odnose na male subjekte u poslovanju hranom životinjskog porekla“ („Službeni glasnik RS“, broj 111/17).

Konkurs je otvoren do 23.04.2021. godine.
Izvor: https://podsticaji.rs/

Bespovratna sredstva za pčelarstvo u 2021. godini

29.03.2021.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo. Za realizaciju konkursa za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u pčelarstvo na teritoriji AP Vojvodine u 2021. godini predviđen je ukupan iznos do 25.000.000,00 dinara. Bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50% od ukupno prihvatljivih troškova investicije.
Za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica, čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizičko lice i osnivač pravnog lice mlađi od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60% od prihvatljivih troškova investicije (u slučaju da pravno lice ima više osnivača i ukoliko je samo jedan osnivač stariji od 40 godina, a drugi mlađi, bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od prihvatljivih troškova investicije).
Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 300.000,00 dinara, odnosno 330.000,00 dinara za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica, čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizičko lice i osnivač pravnog lice mlađi od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60% od prihvatljivih troškova investicije (u slučaju da pravno lice ima više osnivača i ukoliko je samo jedan osnivač stariji od 40 godina, a drugi mlađi, bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od prihvatljivih troškova investicije). Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000,00 dinara.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za:

• 1. nabavku novih pčelinjih društava
• 2. nabavku opreme za pčelarstvo: košnice i kontejneri
• 3. nabavku opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda
• 4. nabavka opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvoda

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava za nabavku opreme i uređaja za preradu pčelinjih proizvoda i opreme i uređaja za pakovanje i skladištenje pčelinjih proizvodaiznosi najviše do 200.000,00 dinara, odnosno 220.000,00 dinara za podnosioce prijava: fizička lica, preduzetnike i pravna lica, čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i fizičko lice i osnivač pravnog lice mlađi od 40 godina bespovratna sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 60% od prihvatljivih troškova investicije (u slučaju da pravno lice ima više osnivača i ukoliko je samo jedan osnivač stariji od 40 godina, a drugi mlađi, bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od prihvatljivih troškova investicije).
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to:

• 1. fizičko lice:
– nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva,
– preduzetnik nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
• 2. pravno lice:
– privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva,
– zemljoradnička zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva,
– složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva

Podnosilac prijave, ostvaruje pravo na sufinansiranje nabavke novih pčelinjih društava i opreme za pčelarstvo ukoliko u Registru ima upisano minimum 20 košnica pčela ili maksimalno 500 košnica. Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 09.04.2021. godine.
Izvor: https://podsticaji.rs/

PODSTICAJ ZA ODRŽAVANJE NAUČNO-STRUČNIH SKUPOVA U APV U 2021. GODINI

04.03.2021.

Cilj konkursa za dodelu sredstava za održavanje naučno stručnih aktivnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u 2021. godini na teritoriji AP Vojvodine jeste unapređenje poljoprivredne proizvodnje i ruralnog razvoja.
Predmet konkursa jeste dodela bespovratnih finansijskih sredstava za održavanje naučno stručnih aktivnosti u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u 2021. godini na teritoriji AP Vojvodine. Bespovratna finansijska sredstva koja se dodeljuju po ovom Konkursu iznose ukupno do 5.000.000,00 dinara. Maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po jednoj prijavi jeste 1.000.000,00 dinara.
Bespovratna finansijska sredstva namenjena su za podršku za organizovanje naučno stručnih skupova, studijskih putovanja, seminara, radionica, tribina i predavanja u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja (zakup prostora, angažovanje konsultanata, prevodioca i tehničkog osoblja, putne i troškove boravka, izrada dizajna i štampanja promotivnog i stručnog materijala).
Pravo na učešće na konkursu imaju obrazovne ustanove i naučnoistraživačke ustanove s teritorije AP Vojvodine korisnici budžetskih sredstava koje je osnovala Republika Srbija ili AP Vojvodina.
Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 02.04.2021. godine.
Izvor: http://subvencije.rs/

MPŠV Javni poziv za podsticaje namenjene elektrifikaciji polja

05.02.2021.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za elektrifikaciju polja u 2021. godini.
Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se u periodu od 1. februara do 1. septembra 2021. godine, preko Pisarnice republičkih organa uprave ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd.
Predmet podsticaja u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom jesu prihvatljivi troškovi investicije za elektrifikaciju polja, koji obuhvata prihvatljive troškove investicije za: nabavku kablova i ostale prateće opreme; pripremu terena i priključka na elektro mrežu.
Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to:

• 1) fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva; preduzetnik;
• 2) privredno društvo
• 3) zemljoradnička zadruga – koja ima najmanje pet članova zadruge koji su upisani u Registar kao nosioci ili članovi pet različitih komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava u aktivnom statusu.

Prilikom podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaj korisnici, između ostale dokumentacije, dostavljaju predračun za predmet investicije, ne stariji od 30 dana od dana podnošenja zahteva i potvrdu od javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije” da je katastarska parcela koja je predmet investicije obuhvaćena projektom izgradnje elektro mreže srednjeg ili visokog napona i da je na njoj moguć priključak na elektromrežu.
Podsticaji se utvrđuju u procentualnom iznosu od 90% vrednosti prihvatljive investicije u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u 2021. godini je 800.000 dinara.
Izvor: http://subvencije.rs/

Raspisan Javni poziv za investicije u preradu i marketing u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića

26.11.2020.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje jakih alkoholnih pića.
Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje podnosi se u periodu od 10. novembra do 10. decembra 2020. godine, preko Pisarnice republičkih organa uprave ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd,
Predmet podsticaja u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom jesu prihvatljive investicije i troškovi u izgradnju objekata, i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje jakih alkoholnih pića, kao i opšti troškovi koji podrazumevaju izdatak za pripremu projekta i izradu tehničke dokumentacije za izgradnju objekta. Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i troškove, koji su u potpunosti realizovani u periodu od 15. novembra prethodne godine u odnosu na godinu u kojoj se podnosi zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, a do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 % od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost. Vrednost prihvatljive investicije treba da bude veća veća od 400.000 dinara. Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 15.500.000 dinara.
Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
Izvor: http://uap.gov.rs/

Otkup merkantilnog kukuruza preko robnih rezervi

15.10.2020.

Merkantilni kukuruz mora biti, domaćeg porekla, prirodno ili veštački suv, u zrnu, zdrav i zreo, bez znakova plesni i bez stranog mirisa i ukusa, nezaražen biljnim bolestima i štetočinama, u svemu prema srpskom standardu SRPS.E.B3.516 i SRPS.E.B3.516/1, sa sledećim elementima kvaliteta: do 14 % vlage, do 8 % lomljenih zrna, do 2 % defektnih zrna, do 2 % nagorelih zrna, strane primese maks. 1%, od toga 0,5 % anorganskih. Lom se utvrđuje pomoću sita sa okruglim otvorima prečnika od 5 mm.
Cena merkantilnog kukuruza je 19,50 din./kg (u cenu uračunat PDV), uskladišteno u silosu ovlašćenog skladištara Direkcije.
Minimalna količina merkantilnog kukuruza koja se kupuje od jednog registrovanog poljoprivrednog gazdinstva biće 50 tona, a maksimalna 100 tona.
Maksimalna količina merkantilnog kukuruza koja se otkupljuje od ovlašćenog skladištara je 1.000 tona.
Direkcija će u zavisnosti od ponude merkantilnog kukuruza u otkupu, vršiti raspoređivanje ponuđenih količina u skladu sa potrebama i teritorijalnom rasporedu ovlašćenih skladištara. Otkup merkantilnog kukuruza vršiće se sa fizičkim licima i ovlašćenim skladištarima Direkcije koji nemaju finansijskih dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Direkcijom.
Detaljnije o otkupu ročitajte na: http://subvencije.rs/

Subvencije od 20.000 dinara po prodatom grlu tovne junadi

25.09.2020.

Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici izmene i dopune Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2020. godini koje se odnose na IPARD podsticaje, saopšteno je iz Vlade Srbije.
Ovim izmenama, korisnicima tih sredstava, biće omogućeno da ostvare prava na isplatu u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja u propisanom roku.
Na sednici je usvojena i izmenjena i dopunjena Uredba o utvrđivanju Programa finansijske podrške stočarima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima.
Poljoprivrednom proizvođaču tovne junadi za svako prodato grlo u periodu od 5. septembra do 30. oktobra, biće isplaćena subvencija u iznosu od 20.000 dinara.
Izvor: http://subvencije.rs/

DRŽAVA POMAŽE UZGAJIVAČIMA JUNADI

09.09.2020.

Vlada Republike Srbije je u cilju obezbeđivanja podrške proizvođačima tovne junadi, objavila Uredbu o utvrđivanju Programa finansijske podrške poljoprivrednim proizvođačima kroz otkup tržišnih viškova tovnih junadi u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.
Pravo na finansijsku podršku u skladu sa ovim Programom ima privredni subjekt- otkupljivač, koji obavlja delatnost u objektu za klanje životinja, odnosno objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla sa sedištem u Republici Srbiji, koji ima izvoznu dozvolu i izvršio je otkup tržišnih viškova junadi od poljoprivrednih proizvođača u periodu od 5. septembra do 30. oktobra 2020. godine.
Finansijska podrška za otkup tržišnih viškova utvrđuje se u iznosu od 26 dinara po kilogramu žive mere za otkupljenu junad za klanje i preradu namenjenu izvozu i to za grla minimalne težine 600 kilograma po ceni koja nije manja od 252 dinara po kilogramu.
Otkupljivači podnose zahtev za finansijsku podršku po osnovu ovog programa do 5. novembra 2020. godine. Zahtev za ostvarivanje prava na finansijsku podršku po osnovu ovog programa podnosi se do 5. novembra 2020. godine.

Izvor: http://subvencije.rs/

RAZMENA SEMENSKE PŠENICE ZA MERKKANTILNU RODA 2020 I 2021.GODINE

03.09.2020.

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prikupljanje pismenih ponuda za razmenu 13.992 tona semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine.
Razmena će se obavljati sa fizičkim licima – nosiocoma aktivnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstava, ovlašćenim skladištarima Robnih rezervi, zadrugama koje su registrovane i ostalim pravnim licima koja su registrovana u APR-u sa šifrom pretežne delatnosti 0111.
Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine je sledeći – 1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice.
Sve dodatne informacije mogu se dobiti na telefone u Beogradu: 011/3239-052 i Novom Sadu: 021/526-890.
Izvor: http://subvencije.rs/

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

26.08.2020.

Preduzeće Agrooprema je osnovano 1997. i od tada se bavi poljoprivrednom proizvodnjom, uvozom, prometom na veliko i malo granulisanih veštačkih đubriva poreklom iz Rusije, Rumunije, Mađarske, Hrvatske.
Tokom svih ovih godina je uspešno radilo . 2017.godine je proširilo svoju delatnost i na otkup žitarica.
Otkupom se bave u svom objektu na lokaciji Zapadne Ugarnice bb u Subotici.
Otkupljuju kukuruz, suncokret, pšenicu, ječam, ječam pivski, uljanu repicu.

Viktorija grupa objavila akontnu cenu suncokreta

20.08.2020.

Viktorija objavila akontnu cenu suncokreta – 29,5 dinara plus PDV Viktorija grupa, najveći otkupljivač suncokreta u Srbiji, objavila je akontnu cenu suncokreta roda 2020. godine. Kilogram će plaćati 29,50 dinara plus pripadajući PDV.
U uslovima otkupa sunokreta ovogodišnjeg roda ističe se da akontna cena nema uticaja na konačnu. Podsetimo, prošle godine sredinom avgusta Viktorija grupa, odnosno njena članica Viktorija logistik, izašla je sa otkupnom akontnom cenom od 25 dinara po kilogramu suncokreta, da bi krajem avgusta objavila da je konačna cena za suncokret roda 2019. – 29,5 dinara. Toliko će sada ratarima platiti akontno.
U uslovima otkupa ovogodišnjeg roda navodi se da se prima suncokret koji je zreo, nezaražen štetočinama i bolestima, bez prisusutva stranog mirisa, sa maksimalnom vlagom do 20 odsto i primesama do 10 odsto. Baza za obračun je vlaga od devet odsto i primese dva odsto. Za svaki procenat vlage preko ili ispod devet odsto odbija se ili se dodaje procenat primljene količine 1:1, a to važi i za svaki procenat primesa. Za vlagu iznad 15 odsto naplaćuju se troškovi sušenja u iznosu od 0,35 dinara po procentu vlage iznad navedenog.
Viktorija logistik obavezuje se da će akontnu cenu proizvođačima suncokreta isplatiti po isporuci, obračunu i ispostavljanju računa. Žetva suncokreta u nekim delovima Vojvodine je počela, a stručnjaci domaćih instituta kažu da se očekuje prinos od oko tri tone po hektaru To je, kako kažu, standardni nacionalni prosek i za podneblje Srbije je dobar. Suncokret je ovog proleća posejan na 220.000 hektara.
Izvor: https://agrosmart.net/

šljiva

18.08.2020.

Šljiva je najzastupljenija voćna vrsta u Srbiji, ona je u našoj zemlji zasađena na oko 72.000 hektara, a najviše je ima u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji.
Malo je voćnih vrsta koje sadrže tako raznovrsnu paletu boja od žute, crvene do plave boje. Njeni plodovi se koriste za sokove, kompote, džemove, sušenje ali i za omiljeno srpsko piće rakiju šljivovicu. Na tlu Srbije šljiva se proizvodi vekovima, u srednjem veku gajile su se na manastirskim i feudalnim posedima, a od 13. veka i na imanjima seljaka. Naši preci su govorili da se kuća gradila na mestu gde je šljiva najbolje rodila. U nekim krajevima naše zemlje, za badnjak, umesto hrastovog seče se šljivino drvo.
U Srbiji neke od najzastupljenijih sorti, a ujedno i najpopularnijih za otkup su: Čačanska lepotica, Stenli, Požegača, Čačanska najbolja.

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

07.08.2020.

Preduzeće Viktor Agrar TZRiS osnovano je 2013 u Ivanjici
Hladnjača se nalazi u Prilikama, položaj samog objekta je vrlo povoljan jer se nalazi u samom centru sirovinske baze . Kapacitet hladnjače je 1000t.
Firm Viktor Agrar se bavi otkupom svežeg i prodajom smrznutog voća. Godišnje otkupe i prerade oko 800t maline i 400t kupine, 100t šljive, kao i oko 50t šumske borovnice, kupine i jagode.
   Detaljnije o ovom otkupljivaču možete pročitati na: Link

AKO POSADITE ORAH - POSADILI STE PROFIT I SVOJIM UNUCIMA

31.07.2020.

Ne zna se tačno poreklo ove biljke, ali smatra se da potiče iz Azije, pa se zatim preko Mediterana proširio po čitavom svetu. Danas je poznato oko 20ak vrsta oraha, ali je najpoznatiji “karpatski orah” ili kako ga još zovu domaći.
Da li znate koje su tri namirnice proglašene kao najzdravije za ljudski organizam? Jedna od medalja pripada upravo orahu. Kada ga uporedimo sa ostalim koštunjavim voćem dobijemo rezultat da je upravo orah najzdraviji pre svega zbog velikog sadržaja omega - 3 masnih kiselina, ali i velikog procenta antioksidansa.
Orah ima veoma široku upotrebu: u drvnoj industriji, plodovi ove biljke izuzetno su prisutni u prehrambenoj industriji, zatim od zelenog dela ploda proizvode se likeri, od lišća laksativi. U Srbiji se godišnje proizvede oko 20 hiljada tona oraha, a prema podacima iz 2018 godine Srbi su zasadili oko 100 hektara najisplativije sorte “Čendler”. Za uzgajanje oraha nisu potrebni neki specijalni uslovi, sistem za zalivanje mu nije potreban jer ima jak korenov sistem, ne zahteva velika ulaganja, ipak na profit od uzgoja ove biljke mora malo da se sačeka.
Prvi ozbiljan prinos od sadnje se ostvaruje oko 10te godine, pun rod oko 15te godine, a period eksplatacije ove biljke je izuzetno dug oko 50-80 godina. S obzirom na to naši poljoprivrednici vole da kažu da su svoje plantaže oraha zasadili u amanet unucima.

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

29.07.2020.

Od svog osnivanja 1911. godine do sada, Royal De Heus je izrastao u vodećeg međunarodnog proizvođača i izvoznika kompletnog asortimana hrane za životinje, potpunih smeša, koncentrata i premiksa. Zbog brzog rasta izvan Holandije, De Heus Grupa je sada jedan od 15 najvećih globalnih dobavljača hrane za životinje koji je zastupljen u 60 zemalja.
   De Heus je prisutan u Srbiji od jula 2015. godine. Kupovinom Fabrike stočne hrane Proteinka Šabac, kompanija je otvorila vrata za tržište Balkana. Jačanje svoje pozicije kompanija je osigurala 2018. godine kupovinom još jedne proizvodne lokacije, fabrike stočne hrane Komponenta u Ćupriji, čijim je puštanjem u rad fleksibilnost u servisiranju klijenata značajno povećana.
   Danas De Heus, postaje prepoznatljiv na tržištu ne samo po visokokvalitetnoj hrani za životinje, već i po svojim uslugama. U okviru svog specifičnog “na-farmi” pristupa, bliskom saradnjom sa svojim klijentima, zaposleni De Heus-a su u poziciji da diskutuju o idejama, istražuju mogućnosti i pružaju najbolje savete i preporuke farmerima. U obzir se uzimaju svi aspekti Vaše specifične situacije, optimalno se koriste sirovine dostupne na Vašoj farmi. To ovoj firmi omogućava da Vam pruži stočnu hranu specijalno formulisanu prema Vašim potrebama radi postizanja optimalnih rezultata. Zahvaljujući tome, klijenti ove firme unapređuju i uvećavaju svoje poslovanje, a u De Heus-u vide svog partnera.
  
  De Heus gradi partnerske odnose sa svima sa kojima sarađuje. Bilo da ste u ulozi kupca ili dobavljača, vi ste DE Heus partner u ostvarenju ciljeva. Ako ste proizvođač žitarica, značajna ste karika njihovog poslovanja. Budite sigurni da De Heus uvek vrši otkup po fer tržišnim cenama!
   Detaljnije o ovom otkupljivaču možete pročitati na: Link

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

17.07.2020.

Preduzeće NISHA doo posluje od 2010. godine i sada je okrenuto sakupljanju i preradi šumskih plodova.
         U selu Gradska, opština Crna Trava, u vijugavoj klisuri dveju rečica i na temeljima starog rimskog grada, uspostavili su pogon za preradu šumskih plodova, u ekološki netaknutom prostoru i na izvoru najkvalitetnije sirovinske baze u Srbiji.
         Visoki kvalitet proizvoda može se prepoznati i po tome što su svi proizvodi sertifikovani kao organski. Proizvodi nose dodatnu vrednost jer se sakupljaju na području Vlasine, planine koja je zaštićeno prirodno dobro od nacionalnog značaja. Specifičnosti biodiverziteta, bogatstvo flore i faune, ali i najčistiji hidrološki resurs karakteriše ove terene. Značajno je napomenuti da je najbliži idustrijski objekat udaljen od pogona čitavih 35 kilometara i da hemizacija i modernizacija posebno poljoprivrede praktično nikad nije ni primenjena.
         Naziv brenda asocira na poreklo sirovine, ali i na moderan način prerade. Za razliku od tradicionalnih postupaka prerade šumskih plodova sa velikim stepenom ukuvavanja i dodatka šećera, proizvodi ovog brenda se odlikuju potpuno drugačijim pristupom u preradi. MANJE JE VIŠE: organski namazi od borovnice,šumske jagode i crne zove su minimalno temperaturno tretirani i bez dodatka šećera.Sačuvan je najveci deo nutritivnih kvaliteta šumskog voća. Sastav organskih namaza ovog brenda je 100% voće. Organski matični sokovi od borovnice,crne zove,kupine,brusnice su pravi izvor vitamina za zimske dane.
         U programu imaju i ledene čajeve na bazi Čage,takodje poreklom sa Vlasine,u kombinaciji sa ostalim šumskim voćem.
Organski namazi su 100% prirodni,bez dodatog šećera,idealni za jutarnje mazanje,umakanje čokoladnih poslastica ili kombinovanje sa sirevima i dobrim društvom.
 Moto ovog brenda je: "dobra ,zdrava hrana,blizina prirodi i ljubav prema našim proizvodima".
 
PO ČEMU SE RAZLIKUJU OD DRUGIH

• proizvodi od najkvalitetnijeg ručno ubranog voća sa Vlasinskog jezera.
• Proizvodi su pasterizovani bez konzervansa, boja i aroma.
• Proizvodi su 100% voće,bez dodatog šećera.
• Maksimalno očuvanje prirodnih sastojaka prisutnih u voću zahvaljujuci tehnologiji proizvodnje.
• Namenjeni svim uzrastima: deci, dojiljama i porodiljama, starijim osobama.
• Neškodljiva staklena ambalaža.
• Organski sertifikat
• Moderan dizajn

Detaljnije o ovom otkupljivaču možete pročitati na: Link

Javni poziv za investicije u preradu i marketing u sektoru proizvodnje vina

17.07.2020.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Uprava za agrarna plaćanja, raspisalo je Javni poziv za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina u 2020. godini.
Predmet podsticaja u skladu sa Pravilnikom i ovim Javnim pozivom jesu prihvatljive investicije i troškovi u sektoru proizvodnje vina koji se odnose na izgradnju objekata vinarije, opšti trošak i/ili kupovinu nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina.
Pravo na podsticaje može se ostvariti za prihvatljive investicije i troškove koji su u potpunosti realizovani u periodu od 1. septembra 2019. godine, kao i za one koji budu realizovani pod uslovima, na način i u roku određenim rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova, a za opšte troškove pravo na podsticaje može se ostvariti ako su realizovani i u periodu od 1. januara 2018. godine, pa do isteka roka određenog rešenjem kojim se korisniku podsticaja odobrava realizacija prihvatljivih investicija i troškova.
Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u preradu i marketing poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u sektoru proizvodnje vina za 2020. godinu, podnosi se u periodu od 6. jula do 19. avgusta 2020. godine, preko Pisarnice republičkih organa uprave u Beogradu, ulica Nemanjina broj 22-26, Beograd, ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja, Bulevar kralja Aleksandra br. 84, 11050 Beograd,

Podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 % od vrednosti prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Maksimalni iznosi podsticaja po pojedinoj vrsti podsticaja jesu:

• 1) za investicije u izgradnju objekata vinarije – 30.000.000 dinara;
• 2) za nabavku nove opreme, uređaja i mašina u funkciji proizvodnje vina – 10.000.000 dinara;
• 3) za opšte troškove – 1.000.000 dinara.

Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik podsticaja može da ostvari u jednoj kalendarskoj godini je 41.000.000 dinara. Po ovom Javnom pozivu opredeljuju se sredstva u ukupnom iznosu od 250.000.000 dinara, u skladu sa Pravilnikom i posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Informacije u vezi raspisanog Javnog poziva dostupne su na telefone Info-centra Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: 011/260-79-60 ili 011/260-79-61, kao i Kontakt centra Uprave za agrarna plaćanja 011/30-20-100 ili 011/30-20-101, svakog radnog dana od 7:30 do 15:30 časova.
Rok za podnošenje od 6. jula do 19. avgusta 2020. Godine Detaljnije o ovoj temi možete pročitati na: http://subvencije.rs/

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

10.07.2020.

Farma Ovaca Romanovska Vajska - Goran Pekić
Farma ovaca je osnovana u januaru 2019. godine i bavi se uzgojem ovaca rase Romanovska i proizvodnjom priplodnih grla.

Romanovska rasa ovaca je poreklom iz Rusije, a u Srbiji je postala popularna zbog svoje izvanredne plodnosti. Romanovska ovca smatra se najplodnijom rasom sa prosekom plodnosti od 260-400%. Pored visoke plodnosti ovu rasu karakterišu izuzetno dobre majčinske osobine, te retko dolazi do uginuća jagnjadi. Romanovske ovce su sitnije građe, ali imaju veoma ukusno meso. Gruba vuna sive boje obrasta gotovo celo telo romanovske ovce.

Nalazimo se u selu Vajska, opština Bač u ulici Mladena Stojanovića br 2
Detaljnije o ovom otkupljivaču možete pročitati na: Link

Mera 7 IPARD – Diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja

09.07.2020.

Evropska komisija je zvanično odobrila akreditaciju IPARD Mere 7 Republici Srbiji. Prema navodima Uprave za agrarna plaćanja, u planu IPARD poziva za ovu godinu, piše da je za ovu meru opredeljeno 1.097.277.145 dinara.
Nakon akreditacije su se stvorile mogućnosti da se objavi pravilnik i javni poziv za prijave za Meru 7.
Ko može da se prijavi:

• 1) fizička lica registrovana kao poljoprivredni proizvođači u ruralnim područjima ili članovi poljoprivrednog gazdinstva koja diverzifikuju svoje aktivnosti, bilo da su poljoprivredne ili nepoljoprivredne;
• 2) mikro i mala pravna lica, kao što je definisano u Zakonu o računovodstvu koja su osnovana ili rade u ruralnim područjima. Takođe, pravna lica, istog raspona, osnovana izvan ruralnih područja, su prihvatljiva za podršku ako se podržane investicije/aktivnosti nalaze u ruralnim područjima.

Opšti kriterijumi prihvatljivosti:

• 1) na kraju realizacije, investicija mora biti u skladu sa relevantnim nacionalnim standardima i zahtevima
• 2) korisnik mora biti registrovan u skladu sa odredbama Zakona o turizmu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19) i Zakona o ugostiteljstvu („Službeni glasnik RS”, broj 17/19), na kraju realizacije investicije, a pre konačne isplate;**
• 3) podnosilac zahteva* mora da dokaže ekonomsku održivost preduzeća kroz biznis plan na kraju investicionog perioda Biznis plan treba da bude usklađen sa obrascem koji će pripremiti IPARD Agencija.;
• 4) podnosilac zahteva mora da dokaže da u trenutku podnošenja zahteva za odobravanje projekta, odnosno zahteva za odobravanje isplate nema neizmirenih poreza ili obaveza za socijalno osiguranje prema državi. Podnosilac dostavlja potpisanu izjavu da ne postoji prijava za istu investiciju iz drugog javnog fonda ili šeme za subvencionisanje;*
• 5) korisnik je obavezan da, pet godina nakon konačne isplate od strane IPARD Agencije, namenski koristi investiciju bez izmena, koje značajno utiču na njenu prirodu ili na uslove sprovođenja iste ili na davanje neopravdane prednosti preduzeću ili javnom organu i/ili rezultiraju promenom prirode vlasništva nad komponentom infrastrukture ili prekidom ili izmeštanjem jedne proizvodne aktivnosti koja je kofinansirana.

(*Službeni glasnik RS, broj 20/2019 **Službeni glasnik RS, broj 55/2019)

Specifični kriterijumi prihvatljivosti*

Maksimalan kapacitet u broju ležajeva, u svim registrovanim objektima za smeštaj, ograničen je do 30 individualnih ležajeva po korisniku.* (*Službeni glasnik RS, broj 55/2019)

Prihvatljivi troškovi
Sledeći troškovi će biti prihvatljivi:

• 1) izgradnja i unapređenje nepokretne imovine;
• 2) kupovina nove opreme i nameštaja, uključujući i specijalnu opremu i nameštaj za osobe sa invaliditetom i decu;
• 3) kupovina novih mašina, mehanizacije** i opreme za održavanje turističkog mesta i pejzaža, za turističke i gastronomske svrhe, uključujući i IT hardver i softver do njihove tržišne vrednosti;
• 4) investicije u spoljašnje i unutrašnje prostore kao što su igrališta i odgovarajuća oprema;
• 5) opšti troškovi, kao što su naknade za arhitekte, inženjere i druge konsultantske naknade, studije izvodljivosti, sticanje patentnih prava i licenci do 12% od vrednosti ukupnih prihvatljivih troškova, od kojih su troškovi biznis planova prihvatljivi do 5%, ali ne više od 2.000 evra;
• 6) investicija u obnovljive izvore energije (izgradnja instalacija i opremanje)* **, mora biti deo projekta za turizam.*

(*Službeni glasnik RS, broj 20/2019 **Službeni glasnik RS, broj 55/2019)

Prihvatljive aktivnosti
Investicija u izgradnju i/ili rekonstrukciju i/ili opremanje objekata za pružanje turističkih i ugostiteljskih usluga, kao što su sobe, restorani i drugi objekti, uključujući i objekte za skladištenje, prodaju, rekreaciju, držanje životinja, igranje, turističke kampove, poboljšanje spoljašnjih prostora (za jahanje, ribolov na površinskim vodama, biciklizam, tematske rute, staze za jahanje) i druge objekte/mehanizaciju, mašine i opremu u svrhu turizma/ugostiteljstva, itd.*
Bespovratna sredstva IPARD podsticaja

Udeo javne podrške u prihvatljivim troškovima investicije iznosi do 65%.

Korisnici mogu da prijave više od jednog projekta tokom trajanja IPARD programa. Ako je IPARD projekat u okviru iste mere, vremenski naredni projekat mogu da prijave nakon isplate IPARD podsticaja od prethodnog projekta.

Najmanji iznos podsticaja iz IPARD fonda je 5.000 evra, a najveći 300.000 evra.

Detaljnije o ovom podsticaju mozete procitati na: https://ipard.co.rs/index.php/naslovna-lat/19-latinica/vesti/114-pravilnik-za-ipard-meru-7-ruralni-turizam2/

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

02.07.2020.

Plantaža šipka Petrović
Uzgojem šipurka se bave od 2013 god, kada su zasadili 40 ari sorte Šmit. Godinama usavršavaju plantažno gajenje i kao posledica toga se rodila želja za daljim usavršavanjem i preradom postojeće sirovine. U međuvremenu zasad je proširen sa još 40 ari sorte Inermis. Takođe sa proširenjem kooperacije, sa kooperantima, imaju 11 hektara pod šipkom.
Nakon stečenog znanja u proizvodnji sirovine od 2018 god. počinju sa proizvodnjom gotovih proizvoda i polu proizvoda, džema, pulpe i ulja od koščice šipka kroz Agrose doo. Pored proizvodnje bave se i trgovinom sadnicama kao i konsultacijama oko podizanja zasada.
Detaljnije o ovom otkupljivaču možete pročitati na: Link

GINISOVI REKORDI POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

01.07.2020.

Kada uzgajate voće i povrće, budete veoma ponosni kada u svom vrtu pronađete kapitalne primerke. U svetu postoje brojna takmičenja, gde poljoprivrednici donose najveće primerke kultura koje proizvode. Danas vam donosimo neke od najzanimljivijih rekorda poljoprivredne proizvodnje:

• Najteža bundeva je teška 1.190, 49 kg , rekord je zabeležen u Nemačkoj 2016. godine
• Najteži krompir je izmeren u Britaniji 2016. godine i imao je 4,98 kg
• Najteži kupus na svetu imao je 62,71 kg (Aljaska)
• Najteži paradajz 4,37 kg zabeležen je u SAD-u 2019. godine
• Hans-Peter Schiffer iz Nemačke je imao najviši suncokret 9,17 m (2014. godine)
• Najduža šargarepa 6,2 m je izmerena 2016.godine u Britaniji, dok je najteža uzgojena u SAD-u i težila je neverovatnih 10,17 kg
• Najtežu jabuku ubrao je Japanac Chisato Iwasaki, ona je bila teška 1,84 kg
• Najteži brokuli drži rekord još od 1993. godine, zabeležen je na Aljasci i iznosio je 15,87 kg
• Rekord za najveći karfiol drži Peter Glazebrook iz Britanije od 2014. godine, njegov karfiol je težio 27,48 kg
• Najveća glavica luka dolazi nam takođe iz Britanije i teška je 8.5 kg
• Najteža jagoda je imala 250 gr, sa visinom od 8 cm i dužinom od 12 cm upisala se u Ginisovu knjigu 2015.godine. Ubrana je u Japanu
• I Srbija ima svog poljoprivrednog proizvođača u Ginisovoj knjizi, a to je Goran Lazić koji je svetu pokazao tikvu dugu gotovo 4 m (3,95 m)

*podaci su preuzimani sa sajta: https://www.guinnessworldrecords.com/

PREDSTAVLJAMO OTKUPLJIVAČE

26.06.2020.

Agrogoods Zemljoradnička Zadruga postoji od 2007. godine i osnovana je od 10 vodećih proizvođača sa prostora Zapadne Srbije to jest okoline Ivanjice, sarađuju kao kooperativa sa 200 registrovanih gazdinstava koji su takođe proizvođači voća i žitarica. Već 13 godina zadruga se bavi proizvodnjom, otkupom i prodajom sledećih proizvoda: malina, ječam, pšenica, kukuruz, merkantilni i semenski krompir.

• Otkup sveže maline je svake godine od 15.Juna do 10.Avgusta koju dalje prodaju kao svežu i zamrznutu u klasi Original
• U sezoni prispeća ječma, pšenice i kukuruza otkupljuju do 1000 tona za potrebe njihovih proizvođača i drugih kupaca
• Uspešno gaje planinski krompir koji se odlikuje veoma velikom suvom materijom koja je preduslov za veoma ukusan krompir. Svake godine zasade od 15 do 20 hektara sertifikovanog semenskog krompira klase ELITA (E) i ORIGINAL (A) koje uvoze za njihove potrebe od proizvođača semena iz Holandije kao što su firme AGRICO, HZPC, AGROPLANT, DANESPO, SEMAGRI i ostale.

Zadruga poseduje namensko skladište površine 350 m², koje je prilagođeno najboljim uslovima za skladištenje robe.
Godišnja proizvodnja je oko 700 tona merkantilnog krompira od koga isporuče na domaće tržište oko 500 tona, a ostatak izvoze. Pakovanje krompira, u zavisnosti od zahteva kupaca, se pakuje u mrežaste vreće težine od 8.5 do 11.5kg, zatim 20, 25 i 30 kilograma. Asortiman se sastoji od sledećih sorata: Agria, Desiree, Esmee, Arizona, Bellarosa, Rudolf i Carrera.
Detaljnije o ovom otkupljivaču možete pročitati na: Link

PODSTICAJI ZA PODIZANJE NOVIH ZASADA VINOGRADA

22.06.2020.

     Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze (Objavljen u „Službenom glasniku RSˮ, broj 84 od 12. juna 2020. godine)
    Ovim pravilnikom bliže se propisuju vrste podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva kroz podršku podizanja višegodišnjih proizvodnih zasada vinove loze.
Podsticaji za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada jesu podsticaji za:

• 1) fizičko-hemijsku analizu zemljišta sa preporukom đubrenja zemljišta za sadnju
• 2) izradu vinogradarskog projekta;
• 3) pripremu, obradu zemljišta, kopanje jamića za sadnju i sadnju;
• 4) nabavku sadnica vinove loze;
• 5) nabavku naslona za proizvodne zasade, odnosno radi nabavke kolja kod zasada vinove loze sa odomaćenim sortama koje se gaje sa tradicionalnim uzgojnim oblicima.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i nalaze se u aktivnom statusu, i to:

• 1) fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva
• 2) preduzetnik;
• 3) pravno lice, i to:


• (1) privredno društvo,
• (2) zemljoradnička zadruga,
• (3) zadužbina,
• (4) srednja škola,
• (5) naučnoistraživačka organizacija,
• (6) manastir i crkva.

Više o ovom pravilniku kao i preuzimanje zahteva za podsticaje možete pogledati na: http://subvencije.rs/biljna-proizvodnja/podsticaji-za-podizanje-novih-zasada-vinograda/

VIŠNJA

17.06.2020.

Ljupka tamnocrvena višnja, potiče iz Severne Indije i Irana, a popularna je od davnih vremena. Nije poznato od kada se gaji u našoj zemlji, ali smatra se da su je na tlo Evrope doneli stari Grci. Mnogi je smatraju super zdravom namirnicom. Prebogata je vitaminom C, A, E i folnom kiselinom. Pomaže u oporavku organizma kod težih fizičkih napora, izuzetna je u jačanju imuniteta, otklanja nesanicu, smanjuje rizik od dijabetesa, a šaka ovih plodova može da zameni jedan od najpopularnijih lekova – aspirin. Reguliše krvni pritisak, otklanja bolove u glavi i mišićima, a pomaže i kod povišene temperature. Miris cveta višnje izuzetno je umirujući pa se često koristi i u kozmetičke svrhe. Zanimljivo je narodno verovanje iz Danske koje kaže da prve plodove treba da pojede žena koja očekuje prvo dete kako bi višnja dobro rodila sledeće godine. Višnja se može uspešno uzgajati na gotovo svim zemljištima, osim na previše vlažnom tlu. Stablo višnje počinje da daje plodove u trećoj godini nakon sadnje. Višnja ima veliki privredni značaj za Srbiju.

Bez sredstava za mlade, za sada

20.05.2020.

Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je izdao sledeće obaveštenje:
Na osnovu Pokrajinske skupštinske odluke o budžetu za 2020. godinu („Sl.list APB“ broj 54/19, 12/20-rebalans, 19/20-rebalans, 22/20-rebalans i 25/20-rebalans) kojom su sredstava pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprirvedu i šumarstvo umanjena, usled pandemije COVID 19, privremeno se zastaje sa postupkom odlučivanja i dodele sredstava po raspisanom Konkursu za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini.

Izvor: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/

podsticaj za kupovinu novih traktora

18.05.2020.

Ministarstvo poljoprivrede istaklo je pravilnik o podsticajima za kupovinu novih traktora.
Ovim pravilnikom su propisani uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje za kupovinu novog traktora, obrasci zahteva kao i maksimalni iznosi podsticaja po korisniku.
Podsticaj se ostvaruje na osnovu prihvatljivih troškova investicije za nabavku novog traktora snage motora do 60 kilovata (kW), sa standardnim delovima, uređajima i opremom uključujući pripadajuću traktorsku kabinu, koji se prvi put upotrebljava za izvođenje poljoprivrednih radova u primarnoj biljnoj i stočarskoj proizvodnji, a koji je proizveden u Republici Srbiji ili čiji model dobavljač uvozi u rastavljenom stanju i sklapa na svojim proizvodnim linijama u Republici Srbiji pre dana objavljivanja javnog poziva za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.

Podsticaj mogu ostvariti lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i čija su gazdinstva u aktivnom statusu.
Investicija u nabavku novog traktora treba da je u potpunosti realizovana u periodu od 1. januara tekuće kalendarske godine za koju se podnosi zahtev, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje.
Podnosilac zahteva treba da ima u Registru poljoprivrednih gazdinstava upisane površine zemljišta pod proizvodnjom odgovarajućih vrsta biljnih kultura:

• do 0,5 ha povrća, voća i cveća u zaštićenom prostoru;
• do 2 ha jagodastog voća, odnosno do 5 ha ostalog voća;
• 2 ha grožđa, na parcelama koje su upisane i u Vinogradarski registar u skladu sa zakonom koji uređuje vino;
• do 3 ha povrća (na otvorenom polju);
• od 0,1 do 50 ha cveća (na otvorenom polju);
• do 50 ha aromatičnog i lekovitog bilja;
• do 2 ha žitarica, industrijskog i krmnog bilja.

U zavisnosti od vrste stočarske proizvodnje proizvodnje ima do najviše 19 mlečnih krava, odnosno ima ukupni kapacitet objekta upisanog u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo, i to: do najviše 19 goveda i/ili do najviše 149 ovaca i koza i/ili do najviše 29 krmača i/ili do najviše 99 tovnih svinja po turnusu i/ili do najviše 3.999 brojlera po turnusu i/ili do najviše 399 tovnih ćurki po turnusu.
Iznos podsticaja
U skladu sa uredbom kojom se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju podsticaji se utvrđuju u u iznosu od 50 % od vrednosti realizovane prihvatljive investicije umanjene za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost, odnosno u iznosu od 65 % od ove vrednosti u području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.
Najviši ukupni iznos podsticaja koji korisnik može da ostvari za jednu kalendarsku godinu je 800.000 dinara.
Rok za podnošenje zahteva za odobravanje prava na podsticaje u skladu sa ovim Javnim pozivom podnosi se u roku od 6. januara do 30. juna 2020. godine.
Detaljnije o ovoj temi možete pročitati na: http://subvencije.rs/

Njegovo Veličanstvo – Tartuf

06.04.2020.

Gljiva, koja živi i razvija se u simbiozi sa drvećem, njegovo Veličanstvo - Tartuf.
Pripisuju mu se mnoga lekovita svojstva, poboljšava sposobnost učenja, koncentracije, a vekovima se verovalo u njegove afrodizijačke moći koje su navodno i naučno dokazane.
Ipak ono što je najprimamljivije kod tartufa jeste to što ga nije tako lako naći a cene otkupa pojedinih primeraka ovih gljiva dosežu astronomske cifre. Zemlje koje su nadaleko poznate kao nalazišta tartufa su Italija, Francuska, Hrvatska (naročito Istra).
Zemlja koja retko bere tartufe, a ima ih u izobilju, čak 70 vrsta, je Srbija. Delatnost sakupljanja tartufa u našoj zemlji nije razvijena i dok susedna Hrvatska od toga pravi turističku atrakciju kod nas se većina ove delatnosti obavlja u tajnosti, a otkup se vrši na crnom tržištu. Oni koji su vrsni poznavaoci tartufa kažu da kupovina na tržištu zapadnih zemalja ide ovako: tartuf se prvo pomiriše, izmeri mu se težina, pogleda oblik i proceni oštećenje pa se na kraju određuje cena. Da bi ste pronašli tartuf potrebni su vam psi tragači ili svinje koje se još koriste u ovu namenu. U Srbiji belih i crnih tartufa najviše ima oko reka Jasenice, Karaš, Lug i Bosut, zatim u okolini Obedske bare i Deliblatske peščare, ali i na Fruškoj gori, planinama Kosmaj, Rudnik, Oplenac i na Svrljiškim planinama. Sezona branja crnog tartufa počinje u maju a završava se u septembru, kada starta sezona lova na beli skuplji tartuf.

COVID 19 - INFO SERVIS ZA PRIVREDU

16.03.2020.

Povodom aktuelne situacije izazvane korona virusom (COVID 19), Privredna komora Srbije, pokrenula je novi, specijalizovani info servis putem kojeg privrednici mogu da se informišu o svim ključnim pitanjima vezanim za poslovanje u zemlji i inostranstvu,uticaju na pojedine sektore, kao i o najnovijim dešavanjima, zvaničnim preporukama i merama.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež pozvao je privrednike da se obrate komori i dobiju informacije i preporuke kako da zaštite svoj posao i prilagode uslovima poslovanja i aktuelnim merama.
Stručne službe Privredne komore Srbije u stalnom su kontaktu sa predstavnicima Vlade Srbije, resornih ministarstava, nadležnih institucija, kao i međunarodnih poslovnih asocijacija i organizacija, preko mreže privrednih komora, kako bi pomogli privrednicima da prevaziđu izazove i smanje negativni uticaj korona virusa na poslovne rezultate i bilateralne ekonomske relacije sa stranim partnerima.
Privrednici mogu poslati pitanja mejlom na: covid19@pks.rs.
Za dodatne informacije i prijave dostupan je i telefon 0800 808 809.
Izvor: https://www.pkv.rs/2020/03/12/privredna-komora-srbije-pokrenula-covid-19-info-servis-za-privredu/

IZMENE PRAVILNIKA O PODSTICAJIMA U ORGANSKOJ BILJNOJ PROIZODNJI

13.03.2020.

Objavljen u „Službenom glasniku RSˮ, broj 31/18 od 27. aprila 2018. godine (izmene objavljene u „Službenom glasniku RSˮ, broj 23 od 29. marta 2019. godine i 20/20 od 4. marta 2020. godine).
Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi, način i obrazac zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za organsku biljnu proizvodnju, kao i maksimalni iznos podsticaja po korisniku.
Podsticaji za organsku biljnu proizvodnju ostvaruju se za biljnu proizvodnju i utvrđuju u odgovarajućem iznosu koji se uvećava 400% od iznosa za podsticaje koji se u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuje raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju isplaćuju za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju.
Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
Zahtev za podsticaje u organskoj biljnoj proizvodnji, podnosi se jedanput godišnje, u dva primerka Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, od 03. maja do 30. juna tekuće godine.
Ukupni maksimalni iznos koji korisnik podsticaja može da ostvari je 520.000 dinara.
Kompletne informacije o ovom pravilniku pročitajte na sledećem linku: http://subvencije.rs/vesti/pravilnik-o-podsticajima-u-organskoj-biljnoj-proizvodnji/

„CRVENO ZLATO“ SRBIJE

09.03.2020.

Malina ili kako je popularno zovu “Crveno zlato”. Veruje se da je malina poreklom iz Južne Azije. Malina ima mnoga lekovita svojstva i veoma se preporučuje njeno konzumiranje u svakodnevnom životu savremenog čoveka.
Srpsko crveno zlato je omogućilo Srbiji da se nađe na samom vrhu svetske liste proizvođača i izvoznika, sa prinosom od oko 140.000 tona. Većina malina se izvozi u smrznutom stanju. Ono što se često navodi kao jedna od najvećih prednosti proizvodnje malina jeste ta da se veoma brzo može vratiti uložen novac. Da li je to tako uvek? Poslednjih par godina proizvođači nisu bili zadovoljni otkupnom cenom maline. Neki od njih su krenuli u proizvodnju Žute maline tj. sorte "Yellow King" čija je cena u otkup bila znatno veća od crvene, a troškovi proizvodnje manji. Prema nekim najavama cena otkupa u 2020. godini bi trebala biti povoljnija po proizvođače malina u Srbiji, jer je cena u Čileu, jednom od najvećih konkurenata srpskih malinara rekordno velika u poslednjih 10 godina.
Ova biljka se bere ručno. Berba počinje krajem juna i završava se u julu. Prilikom razgovora sa proizvođačima saznali smo da im je veliki problem pronalaženje sezonskih radnika za berbu malina. Osluškujući problem proizvođača, programeri naše platforme vredno rade na pravljenju berze sezonskih poslova koja će se uskoro otvoriti na našem sajtu.

Batat - dobar za sve

02.03.2020.

    Batat je sve popularnije povrće na srpskim trpezama u poslednje vreme, tako i proizvodnja batata postaje sve popularnija. Poljoprivrednici kazu da je trenutna situacija što se tiče otkupa batata da na svaki uložen dinar dobiju dva.
Batat ili slatki krompir kako ga popularno zovu nema puno sličnosti sa tradicionalnim krompirom kakav se gaji kod nas. U korenu gde se nakupljaju rezervne materije, visoka je koncentracija različitih prostih i složenih šećera i po tome se ne razlikuje značajno od običnog krompira. S druge strane, velika prednost slatkog krompira je bogatstvo karotenima, pri čemu je utvrđena veća koncentracija u žutim i narandžastim genotipovima. Razlika je i u proizvodnji, običan krompir se proizvodi iz krtola, a batat iz sadnica.
Ova namirnica u ishrani mnogo se vise preporucuje dijabetičarima od običnog krompira. Prebogat je mineralima (K, Ca, Mg, Fe) i vitamina (A, B, C, E) kao i važnim antioksidansima. A najveća vrednost batata po zdravlje je velika količina beta karotena.
Iako je tropska biljka uspešno se proizvodi u Srbiji. Idealno je ako imamo 4 meseca bez temperatura u minisu, pa se savetuje da se sa sadnjom batata krene u maju mesecu. Iako odlicno podnosi visoke temperature potrebno mu je obezbediti određenu količinu vlage i zalevanja naročito u letnjim mesecima. Branje ove kulture i njen oktup počinju u Septembru i traje do kraja Oktobra ali se mora završiti pre prvih mrazeva.
Postoji preko 50 vrsta batata a najpopularniji su narandžasti, ljubičasti i beli. U otkupu najtraženiji je narandžasti jer je i potražnja u marketima za narandžastim primerkom ove biljke najveća.
Zanimljivo je to da se u Srbiji druga klasa ovog povrća nigde ne otkupljuje a mogućnosti za njegovu preradu su višestruke.

BESPOVRATNA SREDSTAVA
ZA KUPOVINU OPREME I SISTEMA ZA PRECIZNU POLjOPRIVREDU
I OPREME ZA PRERAĐIVAČKE KAPACITETE

25.02.2020.

Pokrajnski sekreterijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i sistema za preciznu poljoprivredu i opreme za prerađivačke kapacitete.
Cilj konkursa je unapređenje proizvodnih procesa, kao i podizanje nivoa efikasnosti i konkurentnosti zemljoradničkih ili poljoprivrednih zadruga.
Predmet konkursa je kupovina opreme i sistema za preciznu poljoprivredu i opreme za prerađivačke kapacitete neophodne za realizaciju investicionog projekta, čija neto nabavna vrednost ne može biti niža od 2.000.000,00 dinara bez uračunatog PDV-a, zavisnih troškova nabavke, troškova montaže, puštanja u rad, troškova obuke za korišćenje, troškova carinjenja i drugih zavisnih troškova.
Oprema i sistemi za preciznu poljoprivredu jesu sredstva za proizvodnju, obradu i preradu koja moraju biti nova, a koja podrazumevaju korišćenje savremenih tehnologija u preciznoj poljoprivredi, i to:

• 1. Sistemi i oprema za preciznu sadnju, setvu i žetvu
• 2. Digitalni sistemi za navodnjavanje
• 3. Robotizovani sistemi za ishranu i mužu koji se koriste na stočarskim farmama
• 4. Oprema za pripremu proizvoda za tržište

Oprema za prerađivačke kapacitete podrazumeva novu opremu za preradu primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Korisniku mogu biti dodeljena bespovratna sredstva u visini od 1.000.000,00 dinara do 5.000.000,00 dinara, pri čemu maksimalan iznos ne može biti veći od 50% neto vrednosti opreme.
Konkurs je otvoren od dana objave do 16.03.2020. godine.
Više o ovom konkursu možete pročitati na sledećem linku:
http://subvencije.rs/vesti/bespovratna-sredstva-za-zadruge-u-ap-vojvodini/

KREDITI ZA PODIZANJE VIŠEGODIŠNJIH ZASADA VOĆA I VINOGRADA

20.02.2020.

Na osnovu člana 6. i 15. Statuta Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i programa rada Fonda za 2020. godinu, Savet Fonda raspisuje Konkurs za dodelu kredita za podizanje višegodišnjih zasada voća i vinograda u 2020. godini
Sredstva će se dodeljivati poljoprivrednim gazdinstvima – fizičkim i pravnim licima sa područja AP Vojvodine, upisanim u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Krediti će se realizovati isključivo na teritoriji AP Vojvodine.
Krediti će biti odobravani za nabavka sadnica loznih kalemova, kao i nabavku sadnica jabučastog, koštičavog, jezgrastog i jagodastog voća sa kamatnom stopom od 2,0% na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule, i to na sledeći način:

• Maksimalan iznos kredita 40.000 evra,
• Fond neće odobravati kredit u iznosu manjem od 1.000 evra,
• grejs period u trajanju od 36 meseci, za vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata,
• rok otplate kredita 36 meseci,
• otplata će se vršiti u šestomesečnim anuitetima, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda (ukupno 7 rata).

Krediti će se odobravati u skladu i na osnovu PRAVILNIKA O RASPODELI SREDSTAVA SA UTVRĐENIM KRITERIJUMIMA ZA DODELU KREDITA PO RASPISANIM KONKURSIMA U 2020. godini;
Prijave se mogu preuzeti u Pokrajinskom fondu za razvoj poljoprivrede u Novom Sadu, kao i na sajtu: www. fondpolj. vojvodina. gov.rs.
Konkurs je otvoren od 8. februara 2020. godine do iskorišćenja sredstava planiranih za njegovu realizaciju.
Vise detalja o ovom konkursu možete pogledati na: http://www.fondpolj.vojvodina.gov.rs/konkursi-cyr.html

BESPOVRATNA SREDSTVA ZA OPREMANJE HLADNJAČA I OSTALE OPREME

12.02.2020.

Cilj i predmet ovog konkursa jesu podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava, na osnovu dodele bespovratnih sredstava za opremanje hladnjača manjeg kapaciteta za sakupljanje i skladištenje voća i povrća i pripremu voća i povrća za tržište.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za investicije u Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće, i to:

• 1. Nabavka boks paleta za transport i skladištenje proizvoda;
• 2. Nabavka opreme-linija za čišćenje i pranje proizvoda;
• 3. Nabavka opreme-linija za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda;
• 4. Nabavka opreme-linija za pakovanje i obeležavanje proizvoda;
• 5. Nabavka opreme za orezivanje, drobljenje, sečenje i uklanjanje ostataka nakon rezidbe voćnih vrsta;
• 6. Mašine za ubiranje odnosno skidanje useva;

U Sektoru voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće i Sektoru ostali usevi:

• 7. Nabavka ostale opreme (GPS navigacija i dr.);
• 8. Solarni panel sistemi sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje.

Pravo na podsticaje ostvaruju lica koja su upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava i koja se nalaze u aktivnom statusu, i to:

• 1. fizičko lice:
  – nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva;
  – preduzetnik nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva.
  
• 2. pravno lice:
  – privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva,
  – zemljoradnička zadruga i složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva.

Konkurs je otvoren do utroška sredstava, zakljucno sa 06.03.2020
Više detalja o ovom konkursu mozete pročitati na: http://subvencije.rs/vesti/bespovratna-sredstva-za-opremanje-hladnjaca-u-apv-u-2018-godini/

SREDSTVA ZA ZAŠTITU OD VREMENSKIH NEPOGODA

06.02.2020.

Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo objavio je konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za zaštitu od vremenskih nepogoda i elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka, vinove loze i hmelja u 2020. godini. U saopštenju se navodi da je cilj konkursa povećanje površina zasada voća pod sistemom protivgradne zaštite kao i povećanje površina pod novim zasadima voća i vinove loze u Autonomnoj pokrajini Vojvodini u 2020. godini. U pitanju je dodela bespovratnih sredstava koja se moraju upotrebiti za sufinansiranje nabavke elemenata sistema za zaštitu od elementarnih nepogoda, kao i nabavke elemenata potrebnih za podizanje proizvodnih zasada voćaka,vinove loze i hmelja.
Za realizaciju Konkursa predviđena su sredstva u ukupanom iznosu do 120.000.000,00 dinara. Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može preći 7.300.000,00 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 155.000,00 dinara, odnosno u razmatranje će biti uzete prijave čija je vrednost investicije jednaka ili veća od 259.000,00 dinara bez PDV-a.
Konkurs traje zaključno sa 21.02.2020
Vise informacija moze saznati na: Link

Bili smo na sajmu- Agro Belgrade 2020!

04.02.2020.

Bili smo na prvom međunarodnom Sajmu voćarstva, vinogradarstva i povrtarstva u Srbiji- Agro Belgrade 2020! Sajam je održan u periodu od 30.01. do 01.02.2020 godine na Beogradskom sajmu. Otkupljivač.rs je imao svoj štand u okviru štanda kompanije Delta agrar, kao nagradu za pobedu u Delta biznis inkubatoru za 2019 godine, što bi se reklo u centru centra.
Zbog dobre pozicije štanda, a i lepih promotera, uspostavili smo komunikaciju za voćarima i povrtarima iz cele Srbije, što nam je naričito drago.
Naši utisci su da je bilo fenomenalno, a u prilog tome govore u brojke: novih 100 korisnika Platforme! Vidimo se na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu koji će se održati od 16.05 do 22.05. 2020 godine.
Vaš Otkupljivač tim

Sredstva za mlade u ruralnim područjima

29.01.2020.

Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo objavio je Konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini.
U saopštenju se navodi da je cilj ovog konkursa demografska obnova ruralnih područja AP Vojvodine radi podsticanja ostanka mladih u ruralnim područjima odnosno njihovog povratka iz gradova.
Predmet konkursa je podrška novim generacijama mladih poljoprivrednih proizvođača, njihovom razvoju i unapređivanju kroz podsticanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podsticanje prerade na gazdinstvu kao i podsticanje osnivanja malih pivara.
Konkursom je predviđeno da se na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini dodela sredstva od ukupno 270.000.000,00 dinara. U pitanju su bespovratna sredstva i utvrđuju se u iznosu do 90% od ukupno prihvatljivih troškova investicije.
Prilikom obračuna, uzima se vrednost investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV).
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 1.500.000,00 dinara.
Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 500.000,00 dinara.
Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za:
1) Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava
2) Podrška preradi na gazdinstvu
3) Podrška malim pivarama.
Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu i za jednu vrstu proizvodnje.

Bespovratna sredstva za navodnjavanje APV

23.01.2020.

Pokrajnski sekreterijat za poljoprivredu vodoprivredu i šumarstvo objavio je Konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke opreme i sistema za navodnjavanje i opreme za poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini. Kako se navodi u saopštenju cilj konkursa je povećanje obradivih površina pod opremom i sistemima za navodnjavanje u Autonomnoj pokrajni Vojvodini, kao i zaštita zemljišta kroz sprečavanje razvoja korova uz poboljšanje vodnog, vazdušnog i toplotnog režima biljaka. U pitanju je dodela bespovratnih sredstava za sufininasiranje postavljanja cevovoda i nabavke opreme i sistema za navodnjavanje: opremanje bunara, nabavka pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavka sistema za navodnjavanje veštačkom kišom, subirigacija, materijala za pokrivanje povrtarskih i voćarsko-vinogradarskih kultura i cveća, u cilju zaštite od mraza – agrotekstil, malč folije i drugo. Za realizaciju Konkursa u 2020. godini predviđen je ukupan iznos do 340.000.000,00 dinara. Maksimalni iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi zavisi od podnosioca prijave, a kreće se između 7.000.000,00 I 7.700.000,00 dinara. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 21.000,00 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost prihvatljivih troškova investicije jednaka 35.000,00 dinara ili veća od tog iznosa. Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu za jednu vrstu proizvodnje.

BERBA, PAKOVANJE, TRANSPORT I ČUVANJE BOROVNICE

13.11.2019.

Plodovi borovnice nisu osetljivi kao plodovi maline. Obratite pažnju na manipulaciju plodovima nakon berbe kao i na temperaturu vazduha. Berba plodova borovnice obično se obavlja u periodu od šest do osam nedelja, s obzirom na to da postoje rane, srednjerane...

SRPSKOJ ŠLJIVI SUĐENE KACA I VESELA MAŠINA - CENA KRAJNJE NERENTABILNA

11.11.2019.

Na području raškog i moravičkog okruga posle jabuke šljiva je najrasprostranija vrsta voća. Zbog velike potražnje na ruskom tržištu do pre par godina, pre svega čačanskih sorti, u skorije vreme zasađeno je novih 200 hektara čačanske lepotice...

BELGRADE FOOD SHOW 2019

04.11.2019.

Kao izuzetan spoj prirodnog bogatstva i kulturnih osobenosti naše zemlje, hrana je jedan od najatraktivnijih proizvoda koje Srbija ima da ponudi svetu. Upravo iz tog razloga, srpska prestonica će biti po drugi put domaćin međunarodnom sajmu i konferenciji visokokvalitetne hrane za...

IZVOZ JUNEĆEG MESA IZ SRBIJE U TURSKU PROŠLE GODINE VREDEO 19,2 MILIONA EVRA

01.11.2019.

Izvoz junećeg mesa iz Srbije u Tursku prošle godine vredeo je 19,2 miliona evra i učestvovao je sa devet odsto u ukupnom uvozu ovog mesa u tu zemlju, pokazuju podaci koje je Turska prijavila Svetskoj trgovinskoj organizaciji...